Gledam ovaj grad unazad i sad koliko se gradi, tek vidim koliko smo mi ljudi prema njemu mali.
On se i dalje gradi a mi nestajemo svi, jer život je jako brza rijeka koju ne možeš kontrolirati niti trajno zaustaviti.
Kroz ovaj grad ona samo teče, a on se i dalje gradi a mi ostajemo mali.
A mi se slabo gradimo, slabo ulažemo u prave stvari, sve same gluposti i beskorisne informacije.
To danas ljude brate mnogo zanima, neki tračevi i slične stvari.
Sve same neke gluposti, a nikako da se čovjek na bolje gradi.
Kada pogledam ovaj grad skontam koliko sam mali.

U ovom gradu ja nešto brate i pokušavam sam, jer znam kako teško je kada su oslonac ljudi.
Većinom su to samo laži i izigravanja.
Al imaš one koji su se rodili i odmah imaju sve, za njih kažu da su loši.
A onaj malac koji se trudio i dobro se izgradio i napokon nešto zaradio, za njega će reći da se odvojio od svog stada.
Gledat će ga ljutitim očima zato što je bio kao oni ali više nije.
Velika je mogućnost da će ga neki riječima vrijeđati, jer danas je ljubomora prema drugima čudo, a nekima nažalost motiv da žive.
A ovaj grad se i dalje gradi a mi ostajemo mali.

I kada vidim kako sve brate ovde funkcioniše, tražim više od sebe i više,više od drugih i da budem u nekoj sredini koju čovjek teško nalazi.
Sredina se teško nalazi u snovima sam je našao, al na zemlji ipak idu dani.
Na dobrom sam putu da je i ovde nađem, idem ka tome i ponosim se time, a ljubomorne duše nek imaju od čega da žive.
Dosta mi je takvih ljudi laži, izigrvanja i ovog propalog sistema.
Nekada bi rado da odem, al iz ovog mjesta jedva može otići i pismo.
I kada radiš moraš raditi 100 % jer ne priznaju polovično, tako ću raditi i ja, jer treba živiti za dobro a ne za polovično.
Nakon svega život je konstantna borba, i treba se borit, za sebe i nove generacije da se imaju gdje rodit.
Pogotovo jer ovdje reći istinu je grehot, al ne treba se previše žalit jer onda ne znamo gdje nam je ljepota.
I siguran sam da ću dočekati svojih 5 minuta sa velikom borbom i željom jer samo tako mogu da živim.