Početak sudbine

Počeo sam pisati kao dječak mali uz bitove Ede i Frenkia.
Nisam znao kako tada stoje stvari,
Jer bio sam jako mali.
I onda godina za godinom je išla,
Prestao pisat i rekao tome dosta,
Al kako se završi srednja,
To su ti ta umjetnička posla,
Uzmem papir i olovku i počnem pisat odmah.

Sistem me nervirao ljudi mi se zgadili,
Iskreno sam pisao nagomila se dosta toga.
Tekstove stavljao na blog i ljudi me hvalili,
A nisam znao kako dalje da se moj glas jače čuje.
Sve dok nisam upoznao čovjeka koji mi pokaza put.

Reko de sjedi 5 il 10 minuta da ti nešto pokažem,
On reče daj da vidim šta imaš.
Meni nekako bi bad pred svima,
Da mu pokažem šta u mojim mislima ima.
Pokazah mu par tekstova i njemu se to dopade.
Kaže evo ti par bitova i piši po njima,
Meni se brate ta ideja dopade,
Krenem da radim tako.

Al u repu brate nema prisiljavanja,
To ide sa malo razigravanja.
A u svemu ovome care bitna je volja,
Ako je nemaš skini je sa krova.
Kasnje premotam taj film unazad kako me sudbina slučajno do njega dovela.
I ta umjetnička duša u meni mi nije dala da prestanem da pišem.

Zato u sudbinu vjeruj jer se ona stvarno događa,
Ko kaže drugačije on je samo odgađa.
Zato radi na sebi jer to dušmane pogađa.