MIRNA, LOVREN

Dnevni boravak. Televizor u proscenijumu, a svuda po sceni
razbacane stvari (pojedine čaše i vaze su čak i polomljene).
Televizor na proscenijumu, a veliki ormar na zadnjem planu.
Ulaze Mirna i Lovren – Mirna u donjem rublju i grudnjaku, a
Lovren u svojim boksericama. Mirna je prelijepa djevojka s
prelijepim tijelom, a Lovren je lijep po licu, ali je poprilično
mršav.
Mirna ide prva, a za njom Lovren kao lud.

MIRNA (gleda oko sebe): Oj, bože, šta smo uradili! E jesmo
divljaci.
LOVREN: Joooj, Mirna! Hajmo još jednom! Hajmo, bona!
Znaš da prema tebi imam imperijalističke namjere!
MIRNA: Eno, opet citira ‘Lajanje na zvezde’!

Zatim se okrene prema njemu i uhvati ga rukama za
obraze.

MIRNA: Ne moraš mi citirati filmove da bi me zaveo.
LOVREN: Joooj, ‘Danice Lubenice’! Šta ćeš kada mi je to
najdraži film.
MIRNA: Ma razumijem, slatkišu moj! Samo je malo bilo too
much kad si ga pustio u pozadini kada smo se... khm...
khm...
LOVREN: A šta ću, Filozof me motiviše da i ja pratim njegov
put!
MIRNA: Ma ti si moj Filozof!

Poljube se.

LOVREN: Al’ ne, fakat, mogli smo opet, da ti pokažem šta
znam.

Uradi stoj na rukama.

LOVREN: Aaaa, šta kažeš? Možemo i ovih varijanti.
MIRNA (smiješeći se): Ja budale, majko mila!

PREĐAŠNJI, LUKA
Neko zvoni na vrata. Njih dvoje ostanu u istim pozicijama.

LUKA (iz off-a): Eee, Loki, ja sam! Lule!

Lovren padne na pod i naglo se ustane.

LOVREN: Evo, Lule! (Mirna) Taman da ga upoznaš.
MIRNA: Lovrene, sakrij me negdje!
LOVREN: Što?
MIRNA: Samo me sakrij! Brzo! Molim te! Gdje god!
LOVREN: Šta se događa?
LUKA (iz off-a): Bruda, smrzoh se ja po ovoj zimi!
LOVREN: Ma šta ja znam... Ormar...

Mirna brzo ulazi u ormar i zatvara ga.

LOVREN (sebi): Ja budale, žene... Šta joj je odjednom?
LUKA (iz off-a): Bruda, smrzoh se ja!
LOVREN: Oj, da!

Ode do vrata i otključava ih. I dalje je u gaćama.
Luka ulazi, obučen u full gaserski outfit, kao Jala i Buba.

LUKA: Đe si, brate!

Zatim krene odmjeravati Lovrena jer je ovaj skoro pa gol.

LUKA: Brate, jesam te ja prekinuo u nečemu?
LOVREN: Ma jok!
LUKA (okrene se): Mogu ja sačekat’ da ga završiš, pa onda
doć’...
LOVREN: Ma sve u redu! Ne radim to! Samooo, ja to tako...
Po kući... Znaš...
LUKA (zabrinuto): Aha.
LOVREN: Nego, šta reć’? Đe gori?
LUKA: Ma doš’o ja da tekmu gledamo, sjećaš se?
LOVREN: Joooj, dobro si! Ja umalo zaboravio!

Lovren pušta Luku unutra.

LUKA: Pa kako si zaboravio? Svaki petak u 8 sati gledamo
Premijer ligu.
LOVREN: Ma ja to tako... prebaci me nekad, hahahah!
LUKA: Ma znam, brate, al’ danas te baš nešto baca. Prvo mi
otvoriš u gaćama, a sad zaboraviš i našu svakosedmičnu
rutinu, a evo i kuća ti u cirkusu. Ovo isto k’o da je atomska
bomba pala, šta bi ovdje?
LOVREN: Ma ostalo mi. Jebiga, ne stižem od faksa.
LUKA: Meni majke mi nije jasno što gubiš vrijeme na te
gluposti. Ispišeš se i počneš svoju kompaniju kao i ja. Nego
imaš li piva slučajno?
LOVREN: Imam samo Radlera.
LUKA: Pa nisam peder, jebote.
LOVREN: Pa jebi ga, nemam ništa drugo.
LUKA: Pffff, haj daj. Šta ću. Očigledno ću morat protiv svoje
religije.

Lovren ode iza scene u kuhinju. Luka sjedne na kauč i
uzme daljinski. Čuju se blagi zvukovi od ormara. Luka
reaguje na to i počne gledati iznad i ispred sebe, i onda
upali TV. Na TV-u neka scena Danice i Filozofa.

LUKA (drekne se): Brateee!
LOVREN: Haa?
LUKA: Opet ti udario po ‘Lajanju na zvezde’!
LOVREN (ulazi na scenu s dva Radlera): Štaš’, moram
nekad.
LUKA: Bruda, to tvoje ‘nekad’ je ‘uvijek’ kad je u pitanju ovaj
film. Na kojem je programu tekma?
LOVREN: Klikni 55.
LUKA: Aha, evo ga! (uzme mu pivu iz ruke) Živio, bruda
moj!
LOVREN: Živio, brate!
LUKA: Znaš kako mi je rega bilo u gym-u! Dva’est bench
pressova, tri’est zgibova i četr’est dead liftova! Znači brat
bratu: dogodine idemo do pedes’t.
LOVREN: Ma-ša-la! Baš si se bio zad’o ove sedmice.
LUKA: A štaš’, moram. Pogotovo što hoću da se malo za
Mirnu sredim.

Lovren kao da problijedi na ovo.

LOVREN: Ček, za koga?
LUKA: Pa za Mirnu, brate mili, pričao sam ti prije par
sedmica.

Lovren se pravi kao da ga to ne dotiče, ali jedva.

LOVREN: Aaaaa, da, da! Dobro si!
LUKA: Al’ nisam ti se zahvalio.
LOVREN: Za šta?
LUKA: Pa zato što si me upozn’o s njom.
LOVREN: Aaa, ma ništa, ništa! Fakat, sve pet! Samo da si
sretan!
LUKA: Ma joooj, brat mooj! Baš si najjači!

Lovren klimne glavom, ali nervozno, jer iz ormara dolazi
novi zvuk. Luka se na trenutak trzne, ali samo odmahne
rukom.

LUKA: Bruda, znaš šta je još fora? Mislim da ću je izvesti u
subotu. Ono, prava večera, svijeće i sve to.
LOVREN (stegnutim osmijehom): S-svijeće? Prava
romansa, ha?
LUKA: Ma, da! Mislim, nije Mirna za svakog. A ni ja nisam
baš za svakog, znaš kako kažu?
LOVREN (poluglasno, sebi): Da, da, znam...

Iz ormara opet dolazi zvuk. Luka sad jasno čuje i pogled mu
odlutava prema ormaru.

LUKA: Brate, jesi čuo ovo?
LOVREN (brzo): Č-uo šta? Ništa ja nisam čuo.
LUKA (pokazuje): Brate, eno zvuk odatle.

Lovren se smije nervozno i uzima daljinski, prebacujući
kanal.

LOVREN: Ma to ti je od televizora! Ovo sve jeftino! Majke
mi, morat’ ću do techo shopa da sve novo uzmem!
LUKA: Aaaa, moguće, moguće, bogami.

Lovren agresivno uzima gutljaj Radlera.

LUKA: A ti, bruda moj, šta ima kod tebe? Neka cura? Neka
žrtva, haaa?

Lovren se na to krene preglasno i na silu smijati.

LOVREN: Ojj, šege majke mi! (iskašljavajući se): Ma...
Ništa, brate. Samo ja i TV. I, ono... čamim.
LUKA: Joooj, brate! Pa zato ti moramo nać’ neku! Baš mi te
žao gledati ovako samog (zadirkivački) I u gaćama!

Lovren se nervozno nasmije.

LOVREN: Ma brate, meni fino ovako, fakat.
LUKA: Ma ne, brate, ozbiljno! Idući put kad se budemo
vidjeli, ja ću ti ugovorit’ nešto. Mislim, kad si već meni
pomog’o s Mirnom...

Zatim se čuje glasan zvuk iz ormara i Lovren naglo ustaje.

LUKA: E ovo već nije televizor!

Zatim ustane i pođe do ormara.

LUKA: Brate, nešto ti je u ormaru!

Lovren skače ispred ormara, blokirajući vrata.

LOVREN: Ma kakav ormar, brate, šta ti je?! To je stari
ormar, škripi kad se kuća trese... od tramvaja, znaš kako je
ovdje blizu stanice.
LUKA: Brate, nemoj ti mene farbat’, majke ti. Hajde, makni
se da vidim.
LOVREN (očajnički): Ma stvarno, brate! To je samo... ormar!
Nema ništa unutra! Znaš šta, pusti, ‘ajmo gledat’ utakmicu,
promaće nam golovi!

Luka ga pogleda sumnjičavo, a zatim ipak sjeda natrag na
kauč, ali pogled mu stalno odlazi prema ormaru.

LUKA: Znaš šta, brate, nešto si mi danas pravo čudan. Prvo
zaboraviš tekmu, onda ovo... Da nisi bolestan?
LOVREN (s napetim osmijehom): Ma kakvi, brate! Sve je
super! Malo sam samo umoran, znaš, od faksa i toga...
LUKA: Ma dobro, samo kažem... A stvarno, brate, šta je ono
škripalo?
LOVREN (u panici, brzo odgovara): Ma, sigurno mačka!
Ulazi kroz balkon ponekad, znaš kako su te gradske mačke
lude ko struja.
LUKA: Ma ja, možda je fakat mačka...

Iz ormara se opet začuje zvuk, ovaj put glasniji. Luka skoči
na noge.

LUKA: Brate, ovo nije mačka! Dosta zajebancije, otvaram
ormar!

Lovren se pokušava nasmijati.

LOVREN: Ma nemoj, brate, stvarno nema potrebe! To je...
to je samo... rezervna odjeća unutra! Sve razbacano, znaš
kako je...
LUKA (prijeteći): Lovrene, ako ne makneš dupe od tog
ormara, kunem ti se, razvaliću ga!
LOVREN: Ali stvarno nema potrebe!

Odjednom Mirna sama izlazi iz ormara. Pokušava doći do
zraka.

MIRNA: Lovrene, majke mi, unutra se ne može disat’! Brišeš
li ti ovo ikad? Ja sam trebala izać’ pa taman umrla!
LUKA: M-mirna? Šta radiš ovdje?
MIRNA (Luki): Jaoo, Luli, joooj! Mogu objasniti.
LUKA (Lovrenu): Loki, brate, šta je ovo?!
LOVREN: M-mogu objasnit’!
LUKA: Ama šta se ponavljate, koji kurac! Recite mi, šta se
događa ovdje?!
LOVREN (brzo, pokušavajući objasniti): Vidi, Lule, nije...
Nije to što misliš. Bio je to samo nesporazum. Nema tu
ničeg lošeg!
MIRNA: Nije to... Nije to onako kako misliš, Lule. Ništa
ozbiljno, ali... Mislim, bili smo zajedno, samo u... razmjeni
misli.
LOVREN (ubacuje se, pokušavajući da zvuči opušteno): Da,
tačno! Bio je to... kako da kažem... razgovor. Ništa više.
Samo smo... pričali o svemu, o životu, o svemu što nas
muči. Ništa duboko, samo obična razmjena mišljenja.
MIRNA: Da, stvarno, samo smo se zadržali u tom momentu,
i malo pričali o stvarima. Mislim, imali smo neku vrstu...
intelektualnog razgovora, znaš? Ne mislim da bi trebalo da
budeš ljut zbog toga.
LOVREN (nervozno se smješka): Da, da, pričali smo o
filmovima, muzici... Pa pričali smo o ‘Lajanju na zvezde’!
(počne imitirati Filozofa): Ja prema tebi imam
imperijalističke namere!

Lovren i Mirna se krenu glasno smijati. I Luka se krene malo
smješkati jer mu je smiješna imitacija.

LUKA: Al’ čekaj, o čemu ste tačno pričali? To zvuči kao
glupo izbjegavanje odgovora.
MIRNA (ubacuje se brzo): Pa, bilo je to nešto kao...
diskusija o budućnosti, znaš? O stvarima koje se dešavaju u
životu, i kako sve ide. Ništa više od toga. Prava, normalna
priča, ništa nenormalno.
LUKA (gleda ih, još uvijek sumnjičav, ali smiruje se pomalo):
Znači, vi ste samo razgovarali o filmovima i muzici?
MIRNA (brzo dodaje): Da! Tačno to. Samo smo se opuštali,
razgovarali, to je sve.
LOVREN: Samo lagan razgovor između dva prijatelja!
LUKA (Mirni): A što si se ti, bogati, sakrivala u ormaru? To mi
nikako nije bilo jasno?

Mirna mu priđe i uzme ga za ruke.

MIRNA: (stresno, ali pokušava da zvuči smireno): Pa...
ponekad se desi, znaš... Možda sam samo bila pod
stresom. Pričala sam s njim, a nisam željela da sve
postane... previše... pogrešno! A nisam htjela da bude
napeto s tobom.
LOVREN: Ma ja! Samo se... uspaničila, znaš? Da ne
dobiješ pogrešan dojam. To je sve, majke mi!
LUKA (nakon trenutka razmišljanja, počinje da se smiruje):
U redu, u redu. Možda pretjerujem. Samo sam mislio da je
nešto više u pitanju.
MIRNA (s olakšanjem): Nema ničega više. Samo razgovor,
to je sve.

Zatim Luka pogleda u televizor.

LUKA: E jebiga, poluvrijeme.
LOVREN: Ma haj, odoh ja po gricke neke pa da gledamo
skupa.
LUKA: Eee, super! Hvala ti, bruda!

Lovren ide iza scene, a njih dvoje sjednu za kauč zagrljeni.
Luka sretan, a Mirni nervoza na licu zbog svih dešavanja.
Neka se brza jazz stvar pusti u pozadini. Mrak.

KRAJ