Milan i Marko.
Dnevni boravak. Marko gleda TV. Milan je u WC-a (ne vidimo ga).

MILAN: Izlazim!
MARKO: Hajde, hajde!

Milan ponosno i samouvjereno izlazi iz WC-a u smokingu.

MILAN: Vidi me!
MARKO: Oooo, vidi ga! Neko se napuco!
MILAN: Jeldee!

Marko ustaje i odmjerava ga.

MARKO: Al laf si pravi! Onaj pravi! Joj kad te vidi ovaa... Kako se ono zove?
MILAN: Nina.
MARKO: Nina! Jest! Joooj, kad te ona vidi! Pa da sam ja ona, odveo bih te u halu iste sek...
MILAN (prekine ga, uz smijeh): Neka te, bolan! Povuci ručnu.
MARKO: Ma zajebavam se, bolan. Samo ti kažem: izgledaš fenomenalno.
MILAN: E haj sad ti, bujrum. Moraš i ti Sanju oduševit, barem na prvi pogled. Nećeš joj ovakav doć sigurno!
MARKO: Ja, ja! Dobro si.

Marko ode u WC, a MILAN sjedne na fotelju i gleda TV.

MARKO (iz WC-a): A kakva je ona?
MILAN: Sanja? Nemam pojma. Samo mi je Nina nešto usput pričala. Nisam ni ja Ninu sad nešto opširnije upoznao.
MARKO: Pa dobro, ne pitam te za to. Sigurno ti je rekla nešto za Sanju – kakva je, šta želi, šta JA trebam raditi, a što ne bih baš trebao.
MILAN: Ma samo se dobro obuci. U tome ti je stvar. Žene ti to tako gledaju. Mi muški mislimo da je to – oblačenje – budalaština i podrazumijevamo sve to, ali one razmišljaju dalje od nas. Njima je to sve.
MARKO: Dobro, dobro. Skontao.

Kratka pauza.

MARKO: U jebote..
MILAN: Šta je bilo?
MARKO: Sranje...
MILAN: Šta?
MARKO: E u pičku materinu...
MILAN: Ama hoćeš reć šta je?

MARKO izlazi iz WC-a, obukao je otmjene hlaće i cipele, ali majicu nije promijenio.

MARKO: Milane.
MILAN (okrene se): Marko ba, šta je ovo?
MARKO: Ispada da će ovo bit moj outfit za večeras.
MILAN: Jel se ti zajebavaš sa mnom?
MARKO: Ne znam.
MILAN: Pa nećeš valjda to obuć, jebote!? Nećeš valjda takav pred njima doć!?

Marko šuti.

MILAN: Pa bolan gdje ti je ostatak?!
MARKO: Pa nemam.
MILAN: Kako nemaš?
MARKO: Uzimao s Temua. Nisam dobio ostatak.
MILAN: Kako nisi, jebem te?! Pa, kako si to tek sad skontao?!
MARKO: Pa tek sad otvorio paket. Tek danas došlo, a bio na poslu.

Milan se hvata za glavu.

MILAN: Ojjj, božee! Pa možeš li nečim drugim.
MARKO: Nemam, ovo mi je jedina čista majica.
MILAN: E ako ti je ovo čisto... Izgužvano! Vidi mrlje!
MARKO: Pa kad je sastanak?
MILAN: Za 15 jebenih minuta? Kako ćeš to oprat sad?!
MARKO: Pa de smiri se, nije smak svijeta! Šta se toliko dereš? Najebat ću ja, nećeš ti.
MILAN: ''Najebat ću ja, nećeš ti.'' Upravo ću i ja najebat kao i ti! Pa ja i ti u paketu dolazimo njima dvjema! Žene pričaju međusobno! Reći će jedna drugoj: ''Ako je ovaj ovolika budala, ovaj drugi je još veća jer se druži s njim'' Pa jarani smo! S kim si takav si!
MARKO: Dobro, dobro! Polako! Možemo nešto skontat! Recimo, što mi ti ne bi dao svoj sako, i odeš bez njega. Zakopčam ga i neće se vidjet da uopšte imam majicu. Jest to čudno al haj moram nekako.
MILAN: Ma nemoj! Ja da ti dam svoj sako kojeg čuvam u svom ormaru za ovakve prilike!
MARKO: Pa imaš li ih još.
MILAN (zaustavi se malo): E pa jebiga, nemam. Šta će mi još jedan, ako mi je ovaj fantastičan? A i skupo, jebo ga ja.
MARKO: Milane, brate, haj daj mi pliz svoj sako. Vala nije ni meni sad do toga da se obojica izvalimo pred tim lijepim djevojkama. Jesul lijepe?
MILAN: Nina je bomba, a za ovu tvoju nemam pojma.
MARKO: Pa dobro, svejedno. Uglavnom, kontaš? Haj molim te. To što kažeš: pričat će se.

Milan puše i s blagim otporom skida sako sa sebe. Marko uzima novčanik i ključeve od auta.

MILAN: Poliješ li išta po njemu, jeban si kad dođemo kući!
MARKO: Neka te bolan, polako. Neće se ništa dogodit. (padnu mu ključevi iz ruku) E jebote...
MILAN: Jel neće? Jel neće?!
MARKO (uzima ključeve sa poda): Neće, boga mi
MILAN: Haj dobro ako neće...

Marko pogleda u telefon.

MARKO: U jebote, zakasnit ćemo!

Polako napuštaju dnevni boravak.

MILAN: Ima da opališ po tom gasu! Jesi čuo?
MARKO: Normala, normala.
MILAN: Samo nemoj da nas murija uhvati.
MARKO: Normala, normala.

Skroz napuste scenu.