Sinoćnji poraz nije bio samo u rezultatu utakmice... Pitam se, da li je bilo baš neophodno da na košarkaškoj utakmici (BiH - Srbija) častimo “sportskim” tansparentima, riječima, psovkama, pjesmama i rimama? Da tako i toliko "srčano" skandiramo? Nije moglo proći bolje i ljepše? Jeste, da smo se vodili navijačkim sadržajem - onim koji igračima daje podršku i bodri ih, ali… Uvijek neko ali!

Uredu je naljutiti se, imati neku žustriju reakciju, ma i opsovati, ali ne baš onako “stručno” i planski doći spreman za uvrede i ponižavanja! Znamo reći kad nas neko tako dočeka, da se žalimo i o tome odmah na sve strane pričamo, ali evo, uradimo isto, često i gore! I tako budemo bolji, šta li… Tuđi primitivizam je gori od našeg?

Odavno sport nije nešto lijepo, nešto u čemu, posebno djeca i mlađi, treba da uživaju, dive se, imaju pozitivnu sliku… S utakmica dolaze s pitanjima zašto se navijači tako ponašaju, deru, vrijeđaju, pljuju, pokazuju srednji prst… Da kažemo da tako treba, da je to sasvim uredu, poželjno i da se tako iskazuje patriotska ljubav i ponos prema svojoj zemlji, zastavi, prema igračima koji nas predstavljaju i igraju u tako divnom okruženju dok se tokom himne ori dvorana od “poštovanja”? Najblaži odgovor je zato što su u pitanju divljaci - svi koji doprinesu takvoj atmosferi i po..ru se na ćejf onih koji su došli da uživaju u dobroj igri, a ne u iživljavanju vrlih navijača.

Kako neko može kupiti kartu, dočekati utakmicu, ponijeti rekvizite, sjesti i onda krenuti sa zlom? Koliko je navijača došlo iz druge zemlje da bodri onu u kojoj su rođeni, a skoro na početku napustili tekmu? Očekivali su sport, zabavu i da promuknu od navijanja, ali… Doduše, mnogi, oni "pravi navijači" i jesu promukli, ali od glasnog zla!

Naslušasmo, nagledasmo i načistasmo se svega u kratkom periodu. Igra na kraju bila najmanje ispraćena i bitna, jer eto, napravismo kontra od lijepog. I sad da se naljutimo kada kažu: E, neka ste izgubili vala, kad ste takvi!

A kakvi smo? Ma divni i prepuni iznenađenja! Igračima hvala i oprostite na golemoj “podršci”, jer ni vama nije bilo prijatno i svejedno slušati mnogo toga sinoć. Lijepo je bilo čuti kako odzvanja: Poljem se širi miris ljiljana... I to je ono rijetko lijepo što se sinoć širilo dvoranom...

Volim te BiH, ali mnoge koji te vole onako kao sinoć, ne!