Otišao je Piksi. Niko nije ni suzu pustio. Za Piksijem nema ko da žali, a reprezentaciju Srbije smo odavno prežalili. Sad se bira novi selektor. Mnogo imena je u igri. Najviše se pominje Veljko Paunović jer je on najveća želja fudbalske javnosti. (Eh kad se sjetim da je i Piksi bio najveća želja nekad...). Trener koji nam je donio sreću 2015. godine na Novom Zelandu je skupio dovoljno iskustva u međuvremenu da bi mogao da bude selektor, ali Paunović nije dovoljno lud da sad preuzme kormilo. Pominju se i Dejan Stanković i Aleksandar Kolarov i još mnogi, ali već je jasno, FSS uvijek bira najlošije rješenje, a to će biti Vladan Milojević.
Trenutni trener Zvezde koji ne umije da vodi ni Zvezdu koja praktično ni nema konkurenciju u domaćoj ligi je najozbiljniji kandidat da preuzme klupu reprezentacije Srbije. Ako uzmemo u obzir da se piše da će paralelno da obavlja dva posla, i u Zvezdi i u reprezentaciji (a to ni Gusu Hidinku baš nije išlo za rukom) jasno je da srpski fudbal nema šansu da se oporavi sljedećeih nekoliko decenija od ovolike kurcobolje fudbalskih čelnika.
Ipak, postoji jedna dobra stvar, a to je kontinuitet. Vladan Milojević je idealan da ostane da stazi koju je trasirao Dragan Stojković Piksi. On je idealan da nastavi putem prepotencije, šuntavila, konferencija za medije od kojih ne znaš da li da se smiješ ili plačeš, neosnovanog samopouzdanja, krindž izjava i svega onog što sa sobom nosi neko kog bi Beograđani nazvali Ljakse. I neka, važan je kontinuitet.