Sinoć smo imali priliku da učestvujemo u istoriji. Gledali smo meč iz dvomeča o kojem će se pričati još godinama.
Prvi meč dvomeča polufinala Lige šampiona u kom su se sastali Barselona i Inter je bio nevjerovatno zanimljiv. Mislili smo da će ga biti nemoguće nadmašiti. Onda su nas ova dva fudbalska velikana sinoć demantovala. Revanš meč je bio još bolji.
U utakmicu se ušlo sa rezultatom 3:3. Ne treba zaboraviti da je ukinuto pravilo gola u gostima tako da je prvi meč mogao da se zaboravi (ako je moguće onakav fudbal zaboraviti) i bilo je bitno samo kako završi sinoćnji meč.
Barselona je bolje ušla u utakmicu ali onda je Inter postigao gol. Iako je katalonski klub imao terensku inicijativu, Inter je pogodio i drugi put. Ovaj put iz jedanaesterca. Da je bilo koja druga utakmica u pitanju, navijači bi otpisali tim koji gubi 2:0 na poluvremenu. Ipak, sinoć smo svi znali da Barselona neće predati ovaj meč. Znali su to i u Interu. Djeluje da su se trudili da gol prime što kasnije. Nije im pošlo za rukom. Brzo su došli do 2:1, a nakon toga i do izjednačenja. Da nije bilo sjajnog Zomera, postigla bi Barselona šest ili sedam golova. Ipak, Švajcarac je, kao da je član švajcarske garde, čuvao gol od protivnika svim silama. Na kraju, nije izdržao. Rafinja je pogodio u 88. minutu. U Barseloni se već slavio prolaz u finale.
Ipak, nije ovo bilo obično veče. U noći 6. maja fudbalski bogovi su odlučili da počaste ljubitelje ove čarobne igre sa još magije. Nekoliko trenutaka prije kraj Aćerbi pogađa za 3:3. Ide se u produžetke.
Većina ljudi koji prate fudbal je vjerovalo da Inter to ne može, da im je tim suviše mator i fizički potrošen da izdrži još trideset minuta fudbala. Eh, kako su ga Neroazuri demantovali. U 99. minutu Fratezi pogađa. Inter vodi 4:3. Onda se Inzagi pretvara u Murinja iz 2010. godine, pali autobus i dovodi ga pred Zomerom gol.
Branio se Inter sa čitavom ekipom. Barselona je napadala, takođe, svim raspoloživim sredstvima.
Da su imali još pola sata igre, da su uz Jamala i ekipu imali i Mesija i njegovu ekipu, lopta opet ne bi ušla u gol. Na fudbalskom olimpu, koji zamišljam kao svečanu ložu nekog nebeskog stadiona, je odlučeno da će finale da igra ekipa iz Milana.
Kad se vratimo unazad, ove dvije ekipe su i zaslužile ovakvo polufinale. Mnogo osporavani tim Intera za kog su mnogi tvrdili da ne može da se bori na tri fronta je na svim drugim frontovima gubio. Titula u domaćem prvenstvu mu izmiče. Djelovalo je do sinoć kako će kraj sezone da im uništi sve dobro što su do sada radili.
Barselona se nakon nekoliko godina plaćanja grijehova iz prošlosti vratila među velikane. Bili su u ozbiljnim problemima. Mesijeva generacija je otišla, loše poslovanje i preveliko trošenje novca na loše igrače su im došli na naplatu. Onda se upalila La Masia. U prvi tim su ubačeni golobradi klinci među i kojima Jamal, legenda koja se rađa brže nego gore pomenuti Mesi. I konačno je ova generacija sazrela da odigra magiju kakvu smo gledali sinoć.
Nije kraj svijeta što nisu prošli dalje. Već za vikend ih čeka Real Madrid. Ukoliko pobjede, titula La Lige je praktično osigurana. A liga šampiona? Decenija i jače je pred ovom generacijom. Doći će.