Najveći problem Bosne i Hercegovine jeste radna snaga. Iako to već znamo i slušamo kako se svaki dan bruji o tome kako fali radnika, ipak situacija nekada zna biti drugačija. Mnogi traže poslove u svojoj struci, a kada ga ne mogu naći ili mjenjaju struku ili državu.

Pa tako često susrećemo ljude koji voze taxi a ustvari su završili nešto drugo. Šta država radi po pitanju radne snage? Čime ih to nastoji zadržati? Apsolutno ni sa čim. Mladi koji završe fakultet teško pronađu posao. Tek nekolicina zadovolji prevelike kriterije poslodavca i promađe adekvatan posao za sebe.

Mladi izmučeni sistemom školovanja postaju bezidejni u bilo kakvoj potrazi. Ma da, donekle je i krivac današnja tehnologija, gdje svi trče lakim poslovima na internetu za koje opet treba iskustvo. Mnogi poslodavci traže iskustvo kako bi zaposlili nekoga. Ali ne shvataju da mladi koji su tek završili fakultet nemaju iskustva. Sistem takav, nažalost.

Mnoge muči i prelazak iz školovanja u poslovne vode i nekada se teško pronalaze.

I dok poslodavci muče muku sa radnom snagom, naši mladi nezadovoljni državom, obrazovnim sistemom napuštaju državu koja se nije ni potrudila da im izađe u susret.