Prije svega da kažem da sam uz Palestinu i da ne podržavam otvoreni genocid. Eh sada, kada smo raščistili "na čijoj sam strani" možemo se posvetiti glavnim problemima.
U Mostaru je par učenika uz palestinsku muziku slavila primirje u Palestini, također, kolone automobila su se nizale i sa zastavama Palestine slavilo. U Sarajevu protesti za Poljsku da izruče Netanjahua. Kome to mi radimo? Kome se naš narod okrenuo? Drugima ili sebi?Do prije par dana je milion problema bilo u državi. U Mostaru konkretno slučaj nasilja nad ženom. Ko je to objavio? Po neki medij i to je sve. Građani Mostara pogotovo srednjoškolci i nekolicina fakultetlija svakodnevno po instagram storyima objavljuju Palestinu. Treba im pomoći, treba ovo, treba ono. Uredu "kume" ako treba idi pa pomozi. Učlani se u društvo neko i skupljaj im hranu, vodu i potrebštine. Nema potreba da kačiš 24/7 o Palestini po Instagramu, Facebooku i drugim mrežama. Jednostavno se ponavlja i postaje dosadno. Naravno, znamo svi da je genocid, niko ne umanjuje žrtve niti išta. Ali, de spusti loptu rođače malo. U državi ti milion problema, a ti uz toliko njih si našao Palestinu kačiti. Pa nisu toliko ni Ukrajinu kačili kada ju je Rusija napala. Šta se izdvajaš od drugih? Okej je 1 instagram story u 5 - 10 dana o Palestini. Ali njih 20 - 30 u 5 dana? Pretjeruješ.

Sigurno smo država slučaj. Evo i ko nam kopa rupu ispod nas. Upravo ovakve osobe su za pitanje Palestine spremne ići do suda što se kaže. A kada se desi problem u društvu njihovom, na primjer nasilje nad ženom,onda šute i nema ništa na njihovim storyima. Poplave u Jablanici su bile tema, možda dva dana ako se ne varam. Kod pojedinaca naravno. A ništa se konkretno nije napravilo da se pomogne. Isti slučaj kao kod Palestine. Možda jesmo i mi imali genocid. Halo?Ko o njemu priča? Kada smo to postali sponzori drugih umjesto sebe? Danas da upitaš srednjoškolca ko je Praljak, Karadžić, Arkan ili neki drugi ratni zločinac sa svih strana, ne bi znao da odgovori na pitanje. Kada bi ga pitali o Palestini, za minut bi izbiflao sve što zna. A zna više od ikoga. Upravo ovim ubijamo sebe i svoj identitet. Za državu čujemo tek za praznike njene, dok za Palestinu 24/7. Kada bi makar čuli pola za državu kao za Palestinu bilo bi nam bolje. Cijene bi manje bile, obrazovni sistem bi funkcionisao, rupe na putu ne bi bilo nigdje. Ali eto, ambasadori smo sreće drugih a ne svoje.

Ma samo nek' se ne puca.