Odlučio je Glavni odbor Srpske demokratske stranke da na vanrednim izborima za predsjednika Republike Srpske kandiduje Branka Blanušu, univerzitetskog profesora i nekadašnjeg dekana, svog dugogodišnjeg člana.
Iako su mnogi očekivali Ljubišu Petrovića, Marinka Božovića, Milana Miličevića ili neko slično, politički afirmisano ime, kandidatura nekog nepoznatog širim narodnim masama i nije toliko loša ideja.
Prvo, profesor Blanuša je ozbiljan intelektualac i čovjek sa zavidnom i zadivljujućom profesionalnom biografijom. Drugo, režimski mediji nemaju šta loše da napišu o ovom čovjeku. Ne postoje fleke koje bi oni rehabilitovali zarad boljih izgleda svog kandidata.
Treće, apsolutno je nebitno koje ime je istaknuto dok god su svi složni u borbi protiv režima, jer predsjednik je protokolarna funkcija, nije kralj kao što to misli aktuelni vlastodržac.
Već su se botovi aktivirali i ubiše se da na mrežama dokažu kako je SDS kandidovao Blanušu kao žrtvenog jarca. Čak pišu i kako su mislili da SNSD neće na izbore pa su se takmičili ko će da bude kandidat, a sad kad se SNSD priključuje trci neće niko.
Eh, kao da je iko vjerovao riječima vlastodršca i njegovih poltrona. Od starta se znalo da će SNSD učestvovati na izborima i da je sve predstava. Od početka se govorilo o nekom sa visokim intelektualnim i moralnim predispozicijama.
Javnost ga ne poznaje dovoljno, ali upoznaće ga, ima vremena. Velike su šanse da profesor Blanuša postane predsjednik Blanuša. Ovim što se ubiše da dokažu da je on loš kandidat bih poručio samo, da je to tako, ne biste morali toliko truda da ulažete da to i dokažete.