Predstavljanje:

Šta da kažem? Studiram ekološki inženjering na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i veliki sam borac za jednakost, solidarnost, pravdu i sprovođenje revolucionarnih sistema samouprave. Bavim se aktivizmom oko pet godina, što deluje jako čudno sa ove tačke gledišta jer je puno toga moralo da se obradi za sve to vreme, a pritom su se i razne aktivnosti morale obavljati, u okviru Zeleno-leve stranke u kojoj sam bila, na ulicama, na konferencijama, okupljanjima itd.

ARMIN:

Juče sam pročitao da je žvalavi najavio nove načine postupanja u borbi protiv, kako on to kreativno zove obojene revolucije, zanim me tvoje mišljenje, kakve bi to nove metode mogle da budu?

Razmišljao sam i o činjenici da mladi u Srbiji, ali u regionu generalno gube kurs u odnosu na budućnost, jer je već duže vremena otvoreno pitanje: Šta poslije? Na isto niko ne nudi odgovor, a stvarno čovjek kada se zapita ne nazira se nikakva konstruktivna opcija. Navikli smo na uštrojenu demokratiju i oktroisana ljudska prava, te sloboda tako gubi svoj smisao. Šta uopšte znači biti lider u generacijama koje ne pamte prave lidere?

JELENA:
Uh to je mnogo pitanja, ali hajmo ovako, odgovaraću na jedno po jedno.

Vučić je najavljivao svašta i već jako dugo to radi. Evo jednog od silnih bisera, to jest anegdota koja se desila u Pančevu - juče se desio SNS skup u mom gradu i toliko mali broj građana se okupio ispred opštine da sluša muziku preko radija i nosi transparente na kojima piše 'Želim da radim' i 'Želim da učim'.



Druže, taj drugi transparent su nosili građani od preko 70 godina, o čemu pričamo. A dan pre toga smo otišli pred zatvor da podržimo pritvorene studente koji su doslovno politički zatvorenici. Naročito je žalosno što su, očigledno, poslednjeg momka kog su zatvorili izabrali na osnovu popularnosti i toga što predstavlja jednog od simbola naše borbe. To su otprilike njegovi metodi, a da ne pričam tek o policijskoj brutalnosti i nepotrebnom broju štitova na protestima. Ljudi su postali očajni i počeli su da primenjuju silu i mada se to gleda kao problematično ponašanje, upravo je to, već GODINAMA, jedino rešenje za ovu situaciju. Sada se na našim malim ekranima pojavilo javno obraćanje predsednika u kom je rekao narodu da nam samo još fali da ubijemo nekoga i da će čak i zarad naše zaštite učiniti da se to ne desi. Njegove metode su bukvalno 'skidanje kerova s lanca' odnosno razrešenje policije od ograničenja bilo koje moralne rasude, pa i zakonskih načela. Apsolutno nas sateravaju u ćošak i već uveliko su počeli da napadaju novinare, a prošli put u Novom Sadu je bio haos. Ne žele nezavisne medije u našoj zemlji i to je definitivna stvar.

Na pitanje - Šta posle - niko iskreno nema odgovor trenutno. Iskoristila bih jednu rečenicu iz filma koju je moja poznanica protumačila baš kao to pitanje - Šta posle? Šta će biti nakon što ga napokon skinemo sa trona? Rečenica glasi: After the fight, nothing was solved, but nothing mattered. Afterwards, we all felt saved.

Znači u suštini - da, osećaćemo se kao pobednici, ali neće biti uopšte pojma o tome šta je sledeće, jer nijedan problem tehnički nije rešen još uvek, sada tek postajemo svesni veličine tih problema.

ARMIN:

Citat je na mjestu i u potpunosti se uklapa u trenutnu situaciju, ali pitanje je koliko ćete biti sigurni sa obezglavljenim čelom države. Vučićevska Srbija kakva god bila idalje ima određen geopolitički položaj, kurvanjski - sjedenjem na dvije stolice jednom guzicom, ali idaljd položaj, kakav takav. Ukoliko Evropa ostane nedovoljno aktivna po pitanju Srbije, kao što trenutno jeste, vrlo lako biste mogli u potpunosti da upadnete u ruske čeljusti, a Putin je nezasito proždrljiv.

JELENA:
Neki ljudi su apsolutno rešili da ostanu ovde i ne miču se iz svoje kuće, makar ih progonili, dok drugi, kao i ja, stvarno ne mogu da izdrže ovaj pritisak. Možda sam ja među najosetljivijima, pitanje je. Stvar je u tome da samo želimo normalan život i mogućnosti u SVOJOJ zemlji, ma koji razlozi za to bili(iako su uglavnom patriotski). Ja lično STVARNO ne želim da odem iz Srbije, ali ovo okruženje je toksično u svakom smislu,čovek nije zdrav ovde, opet, u svakom mogućem smislu. Moje zdravlje se pogoršalo zahvaljujući našem dragom predsedniku i pritom sam zaista počela da razmatram mogućnost selidbe bilo gde, samo da nisam ovde, a NIKADA nisam to želela, štaviše uvek je bio narativ - živim i umirem ovde, pa sad, ovo drugo će se desiti pre ili posle, videćemo.

ARMIN:

Vlast kao što je Vučićeva u Srbiji ili Dodikova preko Drine stvaraju specifičan model čovjeka, a ti se u taj kalup ne uklapaš, niti želiš da se uklopiš i to više nije pitanje patriotizma ili ideologije, već osnovnog karakternog integriteta.

JELENA:
Da, došli smo do tačke gde moramo sebi da se pravdamo zbog toga što ne želimo da ostanemo ovde.

Lideri ovde, pravo da ti kažem, ne postoje. Uopšte. Levica nema ideju o tome šta znači voditi, već samo o tome šta znači protiviti se, dok je desni centar ponegde i okej, ako pričamo o lokalnim granama. Mada, to su sve najčešće ljudi koji su već godinama u opoziciji i niko im ne veruje, dakle opozicija neće uspeti da pridobije narod u potpunosti. Ova opcija koju i dalje spremamo, kao studenti, će biti veoma favorizovana, međutim, problem je u tome što su ljudi koji organizuju ovo, naravno, mladi. Veoma je racionalno izglasano da niko od nas ne bude kandidat liste za parlamentarne izbore, ali da li možemo uopšte da izaberemo dobre kandidate da budu deo same liste. To nije još uvek sigurno. Niko nije siguran u većinu toga trenutno i zato je i izbio krajnji haos na ulicama.

ARMIN:

Iskreno ja bih podržao ideju da studenti budu na kandidatskim listama, jer ako SNS već više od decenije eksperimentiše sa Srbija na razno - razne načine, zašto bi onda bio problem da studenti vode državu?

Bolje i studenti nego Dodik na konto dvojnog državljanstva.

JELENA:
Ovo nam govori i o podizanju svesti, ja bih rekla da EU iz tih razloga, pored toga što su suve interesdžije i pokazalo se da apsolutno ne mare za dobrobit naših građana kao savez(čast izuzecima), kompletno žmuri na nasilje koje se dešava na ulicama prema protestantima.

ARMIN:

Evropa je generalno, barem za sada, a iz takvog položaja se jako teško izlazi, politički sažvakana. Trump i američka administracija EU ne gledaju kao ravnopravnog sagovornika, već više kao honorarnog uposlenika na ugovoru o djelu, kojeg koriste po potrebi, onda kada interes nije dovoljno veliki da bi postao i američki interes.

Još 2022. godine sa početkom rata u Ukrajini EU je pokazala da ne zna kako da se nosi sa krizama ili kako se to modernim riječniko kaže nisu znali da handluju situaciju na pravi način. Rusija je juče napala zapadnu ukrajinsku granicu, prema Poljskoj. Simboličan podsjetnik je činjenica da je 1. septembar jako blizu, a tog 1. septembra 1939. godine Drugi svjetski rat je počeo upravo napadom na Poljsku.

Hitler je svoj napad na Poljsku,

istupanje iz UN-a i sva druga kršenja Versajskog sporazuma bazirao na navodnoj nepravdi koja je nanesena Njemačkoj nakon Prvog svjetskog rata, gdje je djelimično i bio u pravu, jer je Weimarska Republika najgore prošla u poratnom periodu, a nije jedina učestvovala u Velikom ratu.

Putin sa druge strane traži kruha preko pogače.

Po pitanju Balkana, Evropska unija primjenjuje izuzetno licemjernu poltiku, jer jako dobro znaju da se djelimično, ako ne i ponajviše sami krivi za rađanje i opstajanje trenutnih vladajućih sistema u Srbiji i djelom u Bosni i Hercegovini. Kako onda od planski korumpiranih vlastodržaca koje su i sami potkupili mogu očekivati pseću lojalnost i provođenje evropskih politika

JELENA:
Pazi, primetila sam paralelu dok sam pričala sa par Rusa o situaciji koja se dešava kod njih trenutno, jer su zato i došli ovamo
I priča je zvučala identično kao kod nas u Srbiji - Ma on je kukavica. Boji se onoga što ga čeka kako padne sa vlasti. Zato sve ljude sabija i ubija i najbrutalnije kažnjava ako su politički protivnici. Isto važi i za ljude koji ne žele u rat, pa čak i ako su u pitanju mladi koji se još uvek obrazuju
Znaš...kod njih je mnogo gora diktatura, a ipak se narativ okreće oko istog. Zato se recimo bojim nekih mogućnosti. Sećam se kada mi je drugar rekao da nije verovao da će Putin zaratiti sa Ukrajinom, ma ni u ludilu. I šta se desilo.
Znaš li na koju MOJU priču je tako odgovorio? Kada sam mu pričala o situaciji na Kosovu i tome kako se sigurno ništa neće desiti, ma STO POSTO, to je već oduzeto, itd

Šta da ti kažem...svima nam se izgleda piše loše, pogotovo, što ti kažeš, jer je Evropa skroz izgubila ugled.

Nastavak u drugom dijelu...