Jelena:
Šta da ti kažem...svima nam se izgleda piše loše, pogotovo, što ti kažeš, jer je Evropa skroz izgubila ugled, a i levicu.
Još uvek polažem makar malo nade Veliku Britaniju, ima nade za njih, uzgred znaš li da se 40% njihovog stanovništva izjasnilo da podržava komunizam i komuniste?
Jedina stvar koja mi je na umu je da se na EU nikako ne treba oslanjati, nego treba slušati levicu koju sada predstavljamo svi pobunjeni u principu.

Armin:

Zanimljiv podatak, naročito kada se uzme u obzir da je na vlasti trenutno Radnička stranka (Labour Party), mada je u njoj najmanje radnika, ali su ideološki pozicionirani na lijevo. Keir Starmer je pravnik, sa dugogodišnjim iskustvom u tužilaštvu, tako da ne očekujem neke potresne političke afere, ali je pitanje hoće li uspjeti da zadrži podršku.

Ipak, afirmativan stav prema komunizmu je najprisutniji među mladima u onim državama u kojima komunizam nikada nije bio vladajuća, dominatna ili zvanična državna ideologija. Lako je njima sa višedecenijskom tradicijom imperijalizma, kapitalizma, slobodnog tržišta i visokog životnog standarda (uz par ekonomskih kriza u toku 20. vijeka) da sanjaju vlažne snove o Marksu, Lenjinu, samoupravnom socijalizmu i svim drugim komunističkim bajkama koje u praksi do sada nisu uspjele na duže staze.

Sličan je slučaj i sa Španijom, a DeutscheWelle je prije nekoliko mjeseci o tome radio i reportažu.

Prilog govori o porastu broja mladih koji bi umjesto paralmentarne demokratije radije odabrali autokratiju, a svi su rođeni nakon smrti Franciska Franka i kraha njegovog režima.

To je ta presudna razlika u iskustvima. Mladi, a to su pokazali i protesti u Srbiji nisu uvijek nužno ideološki progresivni.

Osnovni problem je u tome što ideje ljevice generalno zahtjevaju edukaciju i razumijevanje društveno - političkih procesa, dok desnica manipuliše istorijom, tradicijom i emocijama. Tako unaprijed lišavaju glasačko tijelo potrebe za razmišljanjem, naročito ako je teren preliminarno zasut primitivizmom.

Jelena:
Znam da mladi treba da predstavljaju progresivne umove koji treba da vode u budućnost, ali to što ti kažeš je tačno i uvek će biti, ali za sve generacije. Koliko god je moguće racionalno sagledati situaciju i biti sposobni da ukalupimo ljude u određene grupacije, to nije dovoljno, po mom mišljenju. Postoje i napredni umovi od preko 60 godina, kao i zatupljeni od 20.

Armin:

I to je uglavnom posljedica nametnutih elitističkih normi, gdje određena grupa ili kasta postavlja uslove. Raspisuje tender za one koji mogu ili ne mogu nešto da se pitaju.

Jelena:
Koliko god ja malo iskustva imala, tome sam barem imala prilike da svedočim mnogo puta, nažalost. Pamet je uvek individualna stvar, a veoma je retka pojava da je neko ima, tako da, u suštini - da, vrlo često nismo ideološki progresivni.
Ne znam na šta tačno misliš pod ideološki progresivnim, ljudi mogu to da vide na veoma različite načine?
Ako se pod progresivnim podrazumijeva n socijal-demokratija u doba poznog kapitalizma, mladi su često orijentisani ili prema tome, ili su rusofili ili ih apsolutno nije briga, to su jedine tri opcije koje sam ja videla do sada, neka bude i četvrta, ali ta se pojavljuje samo ako nemaju pojma o bilo čemu pa su za Vučka, iako to znači da nisu ni za šta tehnički).

Armin:

Slažem se, ali to je već domen primarne političke nepismenosti i nezainteresovanosti.

Svjesna si i sama da koketiranje sa populizmom, neofašizmom i neonacizmom, koji su sve manje NEO, a sve više iznova poprimaju originalni oblik, nisu progresivne, napredne (ali ne i naprednjačke) i korisne politike.

To su vodene ospice zadrtih društava koje ne bi trebale da budu hronične, već upravo suprotno - akutne, prolazne.

Na Balkanu to najčešće nije slučaj.

Jer kada nisi dovoljno informisan i obrazovan naravno da će izostati mogućnost racionalnog prosuđivanja.

Jelena:
Čini mi se da si i sam svestan sledećeg,Amerika, a i zapadna Evropa boga mi i više nego flertuju sa fašizmom. Ako je sa Evropom tako, Amerika je već nadaleko prešla u (neo)nacizam.
Da ti ne pričam tek o tome KAKO znam da neonacizam gubi svoju neo komponentu. Sve više ljudi je protiv Jevreja i iskreno mi mučnina nastaje u želucu kada slušam takva mišljenja.Iako mogu delimično da razumem zašto su određeni ljudi malo ograđeni od njih, pošto teorije o njihovim trgovačkim sposobnostima i velikom procentu bogatih među njima - neodoljivo podsjećaju na hitlerovsku propagandu, a to me jako plaši.

Armin:

U potpunosti se slažem, čak su i pokreti poput Make America Greta Again (MAGA) klasifikovani kao nacistički i rasistički, s tim što je zaljubljenost američkog društva u radikalno desne ideologije zanimljiva i u istorijskom kontekstu.

Na tlu SAD-a barem ne na ovom centralnom dijelu ili main land-u od građanska rata nije vođen nijedan oružani sukob. Za razliku od Evrope oni nisu prošli uspon Musolinija i Hitlera te sve direktne posljedice njihovih vladavina, a nisu imali ni realan dodir sa staljinizmom, jer je komunizam za njih bio horor bajka o kojoj se u javnosti jako malo govorilo, osim naravno kada je trebalo diskreditovati nekog nepoželjnog. Nisu na svom tlu imali Aušvic, Jasenovac ili Treblinku, sa čijim se Evropa odjecima i dan danas bori.

Iako imaju dugu tradiciju rasnih podjela, pa čak i zločina (ne zaboravimo KKK), američkoj javnosti su estetika fašizma i nacizma, taj grandiozni kolorit velikih ideja o osvajačkim pohodima i čistim rasama zapravo noviteti. Nešto što bi oni, po prirodi svog kolektiva možda i isprobali, kao da se radi o novoj vrsti Coca Cole ili Nike patikama.

Ono što možda i više zabrinjava jeste tehnofašizam, čiji jedan od pionira Elon Musk. Druŝtvene mreže su najkorisniji i najefikasniji propagandni alat koji je čovječanstvo izmislilo, jer danas je dovoljan jedan nečiji tvit ili x, pa da zajednica počne aktivno da komunicira o idejama koje su do prije par godina bile pod potpunim embragom, kada je svjetska javnost mislila da se makar idejno neće vratiti u predvorje Drugog svjetskog rata. Naprotiv, narativi o judeomasonskoj zavjeri, ljudima reptilima, lažnim statistikama žrtava koncentracionih logora i sveobuhvatnoj reviziji istorije nikada nisu bile aktuelnije.

Tako se i pored radikalno desnih ideoloških prinicipa rehabilituju i radikalno lijeve ideologije, što je najbolji pokazatelj učestalosti polarizacije, koja nije više samo i isključivo vjerska, etnička ili regionalna, već globalna.

Jelena:
Tvoj prvi pasus mi je jako strašna pomisao, ali znaš kako...čini mi se da nije baš tako. Imam osećaj da se na zapadu sve vrti oko ekonomije. Iskreno, oni nikada u životu nisu učeni o vrednostima levice, osim u najosnovnijem obliku kog je deo samo nekolicina, jer recimo, jako dobar primer su bukvalno komšijski odnosi, znači ne daj bože da nekome sa kim si vrata do vrata pozli ili nešto, kao da komšiluk nepostoji. Dok to ipak nije istina za sve...ali hoću da kažem, nemaju te vrednosti, a zaslepljeni su(ja kao levičar, mislim da smo svi zaslepljeni istim sredstvom, manje ili više) - novcem.

Finansije igraju OGROMNU ulogu u njihovim životima.Primjera radu, pratila sam to malo i gomila Amerikanaca je glasalo za Trampa zato što je obećao(i u prošlom mandatu NAVODNO ostvario) - jeftinije gorivo.
Idealna paralela sa ideološkim stanovištima mase - hajde umesto da budemo zavisni od fosilnih goriva i umesto da čekamo da nam neko u zavisnosti od istog samo poveća čineći proizvod pristupačnijim, da se pobunimo PROTIV fosilnih goriva, a da tražimo da naučna otkrića izađu na površinu.
I naravno da mora da postoji neka kontrateža potpunom tonjenju u autoritarne i/ili toksične fašističke i nacističke režime...nemam komentara, ali svakako smatram da treba konstruisati jednu jaku antikapitalističku struju.
Tako da nema desnog centra, levog centra i tako to. To su sve gluposti, ili si levo ili desno, a ekstremno levo obilazi pun krug do desnice, iako su motivi ekstremno drugačiji.
Kapitalizam je vrlo očigledno u krizi - jer čim se zađe u krizu, javlja se fašizam i to je jako očigledno. Moje kolege marksisti kao da su predvideli da će se sve ovo desiti u svetu i verujem da ih nimalo ne čudi ova situacija, zapravo, verovatno ih i raduje, jer napokon se obelodanjuje istina o kojoj pričaju sve vreme.Oni ništa nisu predvideli, samo znaju kako svet funkcioniše, što je rezultat znanja svetske istorije i temeljnog izučavanja levih i desnih ideologija..fašizam je kriza kapitalizma, vrlo se dobro sećam te rečenice od pre pet godina i pokazuje se kao istina, dakle, čeka nas pad vrlo brzo, samo se nadam da nećemo sami sebe zbrisati sa ove planete zbog pohlepe ili siromaštva.

Armin:

Ja se sa ovim ne bih u potpunosti složio, jer postoje generacije centrističkih političara naročito u Evropi, čije se politike nazivaju konzervativnim, ali nisu zadrte, jer izvorno konzervativizam, makar u politici nije pošast i nije nešto od čega treba biježati glavom bez obzira.

Tu konkretno mislim na osobe kao što su Angela Merkel, David Cameroon, Gulio Andreotti...

Sve su to imena kojima ideološko određenje nije predstavljalo kočnicu u praktičnom obavljanju dužnosti. Ne radi se tu o klasičnoj nedosljednosti, već više o sposobnosti prilagođavanja, ali u birokratskom smislu. Čak i kada posmatraš politiku na Balkanu ne postoji jasna razlika između ljevice i desnice, sve polako postaje big tent i strateški se radi na prikupljanju što većeg glasačkog tijela bez obzira na stavove koje ta populacija baštini.

O tome smo već jednom razgovarali i uživo, te sam ti tada rekao da ne treba sebe da svrstavaš u određen ideološki kalup.

Anarhizam, sindikalizam, socijalizam, komunizam, sve su to ideološke bajke čiji je cilj u početku isti kao i cilj fašizma, autokratije, nacizma - osvajanje vlasti i monopol nad primjenom sile.

Ili da citiram Tomu Nikolića prilikom osnivanja SNS-a: Ne pravi se stranka da bi se bilo u opoziciji. Stranka mora da osvaja vlast