Gradska okruženja više nisu ’centri civilizacije’ u Srbiji i najviše što možemo poželeti za naše lutalice je njihovo eventualno premeštanje sa ulice. Između ostalog, pitanje u ovoj situaciji je i bezbednost prolaznika koji često osećaju strah pri kretanju na dva točka ulicama, pa i pri samom pešačenju. A šta je sa zakonima?
U Srbiji već dugo postoje problemi koji se tiču tretiranja životinja, a to uključuje i ’divlje’ i zbrinute jedinke. Upravo zato što država životinje lutalice tretira kao neživa bića, potencijalno shvatanje da je naša zemlja ’blago’ za ljubitelje životinja sa domovima spremnim za nove krznene članove porodice – ima logike. U suštini, bolje da vi udomite lutalicu kada je vidite, nego da čekate službu koja bi trebalo da reši taj problem. Zašto(?), pa jer će svakodnevni metodi uskoro biti doslovno uklanjanje problema - pošto životinju očigledno smatramo problemom za uklanjanje...
Time što uopšte ima gladnih lutalica u gradskim naseljima postoji problem u zajednici, međutim, kako gradska okruženja sada ipak nisu više ’centri civilizacije’ u ovoj zemlji, najviše što možemo poželeti je zbrinjavanje životinja na ulici i njihovo potencijalno premeštanje na bezbednije mesto(koje se i ne može naći...sve je zatvoreno). Ovime bismo, između ostalog, osigurali i bezbednost građana, što deluje kao veoma razuman zahev, zar ne? Država bi morala nešto da preduzme po tom pitanju barem iz bezbednosnih razloga, ako već ne postoji briga za zdravlje životinja – ali koliko god logična bila želja građana da ne dobiju besnilo u šetnji ulicama svog naselja, da li je smisleno tražiti rešenje od države čija vlast ne prestaje da nameće svoj interes bez obzira na struku? Na čemu smo ako je odgovor na pitanje samo još jedno pitanje – a ono konkretno i direktno poziva na poštovanje zakona?
Podsetnik: U Srbiji su trenutno i ljudska prava pod znakom pitanja, pa bi se čovek zapitao: Šta je onda tek sa životinjama?
Problem je, dakle, primena zakona, kako inače i biva u Srbiji. Za toliko ekstremnom merom nije moguće posegnuti nakon svega što prethodi ovom problemu: Naime, pre tri do pet godina, ulicama su masovno tumarali bolesni gladni i agresivni psi, i to u obliku čopora, čak i po centrima manjih gradova(ovo uključuje i bolesne mačke, ali po građane su psi veća opasnost). Mnogi ljudi su strahovali od samog šetanja, a kamoli vožnje bicikla pored njih, i to s razlogom – sve veći broj građana prijavljivao je ujede od pasa i lokalne kase su se masovno praznile zbog nadoknada za povrede koje nisu smele da se dese. Pritom azili za životinje, kao ni šinteraj, uveliko već tada nisu radili svoj posao, da ne pominjemo delanje kroz kratkoročna ’rešenja’ zadnjih godina(kao što je navedeno, to predstavlja doslovno sklanjanje životinja sa ulica...negde, a s obzirom na trenutno nepostojanje azila, niko ne zna gde). Stanje na ulicama je, kroz duži vremenski period, bilo haotično, dok su azili bili mesta ekstremne nemarnosti, još dok su radili. Onda, kada su se azili pozatvarali, stvar je dobila novo značenje...no, ovde možemo izvući neki sarkastično-optimistični pogled na situaciju – barem je već dobar broj građana obnovio svoju dozu tetanusa i osigurao se za narednih deset godina.
U pravnom aspektu – u principu, zakoni koji su zvanično vodili Srbiju, pre nego što ju je u čeljust uzela trenutna vladajuća stranka, bili su kvalitetni, međutim, ubrzo je došlo do njihovog nepoštovanja, a zatim i izmene. Ništa drugačija praksa nije primenjena u ovoj problematici. Naime, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede je objavilo nacrt novog zakona o dobrobiti životinja početkom avgusta ove godine, a Udruženja za zaštitu životinja, uz mišljenje struke, ocenjuju taj nacrt kao okrutan i nepismeno napisan pre svega. Ovde imamo sledeći spor:
– Ministarstvo govori o unapređenju zakona otklanjanjem nedostataka, kao i dopunjavanjem pravnog okvira, čime se dalje usklađujemo sa pravnim tekovinama Evropske unije. – dok s druge strane imamo
– Stručnu javnost koja doslovno i bez oklevanja opisuju radnu verziju ovog zakona kao ’legalizaciju ubijanja pasa i mačaka lutalica, kao i eksperimentisanje nad njima’.
Ovakve izjave se trebaju shvatiti veoma ozbiljno od strane javnosti, naročito kada uzmemo u obzir to da članovi Udruženja za zaštitu životinja pozivaju na poštovanje i sprovođenje već postojećeg zakona o dobrobiti životinja koji važi od 2009. godine. Isto tako u obzir se mora uzeti još jedan problem, a to je organizacija koja nije omogućila vremenski prostor za primedbe i razgovor. Preciznije rečeno, nacrt Zakona o dobrobiti životinja je objavljen 8.8.2025. a za diskusiju je dat vremenski raspon od 14 dana, što znači da je fleksibilnost dokumenta automatski ograničena, a pritom, koliko se zna, nijedna javna rasprava nije održana u tom kratkom vremenskom periodu. Još uvek se ne zna kako postupak tačno teče i sve je nekako na distanci od očiju i uha javnosti. Kakva je budućnost naših krznenih prijatelja....ne znamo. Praćenje situacije se nastavlja...
