U državi u kojoj studenti retko dižu glas, a još ređe bivaju saslušani, jedan tabloid – Informer – svakodnevno podiže buku koja zamagljuje stvarnost.

To nije slučajno.
To je sistem.

Informer, i njemu slični mediji, ne postoje da bi informisali.

Oni postoje da bi oblikovali narativ.

I to onaj koji poništava sumnju, osmehuje se autoritetima, sramoti kritičko mišljenje i targetira svakoga ko izađe iz reda.

U toj matrici, student – kao simbol mladosti, znanja, pobune i nade – postaje idealna meta.

Mladi kao potrošači, studenti kao neprijatelji

Informer ne prodaje informacije.
On prodaje osećaj pripadnosti – onima koji ne žele da se zapitaju.

On ne nudi podatke, već emociju.
Mržnju, prezir, strah.

U tom emocionalno napumpanom prostoru, student koji misli drugačije postaje ne samo "naivan", već i "opasan".

Ko su za Informer mladi ljudi koji protestuju protiv nasilja, klimatske nepravde ili političke represije?

"Plaćenici".
"Strani agenti".
"Deca tajkuna".

Jednom rečju – problem.

A kada student postane problem, sve što kaže prestaje biti relevantno.

U tome i jeste moć tog tabloida: ne da ospori tvoje argumente, već da ospori tvoje pravo da uopšte govoriš.

Šta Informer zapravo uči studente?

Da je glasna žena – histerična.
Da je mladić sa transparentom – manipulisani ekstremista.
Da je žrtva nasilja – možda ipak lagala.
Da je profesor koji govori istinu – izdajnik.

To nisu "izuzeci", to je obrazac.

I taj obrazac oblikuje kolektivnu svest.

U učionicama nas uče da pišemo seminarske radove po pravilima, da navodimo izvore, da razlikujemo tvrdnju od mišljenja.
Ali čim otvorimo najčitaniji tabloid u zemlji, ta pravila prestaju da važe.

Pa kako da mladi veruju institucijama znanja, kada se institucije ćutke povlače pred bukom medijskog linča?

A akademska zajednica? Ona najčešće ćuti.

To je možda i najtragičniji deo ove priče.
Profesori koji se oglašavaju su izuzeci.
Većina bira distancu.

Ali ćutanje pred targetiranjem studenata i aktivista nije neutralan čin – to je saučesništvo.

Šta ostaje studentu?

Učimo da pišemo kolumne, eseje i radove. Ali moramo naučiti i da prepoznamo manipulaciju.
Moramo znati da, ako nas Informer napadne – verovatno smo nešto dobro rekli.

I moramo, pre svega, jedni drugima da budemo podrška.
Jer u društvu u kojem se znanje obesmišljava, a istina targetira – istina nije luksuz. Ona je otpor.

Zato pišem.
Zato ne ćutim.
Zato verujem – student je više od statistike, više od glasačkog tela, više od žrtve.

Student je – znak pitanja. A to je ono čega se svaki autoritarni sistem najviše boji.