Višenamjenski helikopter Airbus AS350, koji je Vlada Zeničko-dobojskog kantona nabavila za potrebe civilne zaštite i policije po cijeni od 8,2 miliona KM, nedavno je sletio na aerodrom Golubić u Bihaću. Prezentacija letjelice, koju su zajednički organizirali predstavnici Civilne zaštite Zeničko-dobojskog kantona i Vlade Unsko-sanskog kantona, izazvala je značajnu pažnju javnosti i otvorila ozbiljna pitanja o tome hoće li i Vlada USK razmotriti sličnu investiciju.

Helikopter je prikazan kao alat za spašavanje, nadzor terena, medicinske evakuacije i podršku sigurnosnim strukturama. Airbus AS350 poznat je po pouzdanosti i širokoj upotrebi u civilnoj zaštiti i hitnim intervencijama u nepristupačnim područjima – upravo takav teren karakterizira Unsko-sanski kanton. Ipak, sama prezentacija otvorila je i pitanja koja se ne tiču tehnologije, nego javnog novca i prioritetnih politika Vlade USK.

Iza demonstracije: pitanja javnih finansija i prioriteta

Ako Vlada USK odluči da nabavi sličan helikopter, građani će tražiti jasne odgovore: ko će finansirati kupovinu, kako će se pokriti troškovi održavanja i da li će ova investicija biti opravdana stvarnim potrebama kantona. Dosadašnje prezentacije naglašavaju kapacitete letjelice, ali ne i finansijsku održivost.

Kada budžet već godinama pokazuje ograničene kapacitete za osnovne javne usluge, svaka odluka o skupim investicijama otvara pitanje: da li Vlada USK ima strateški plan za ulaganja u sigurnost ili će odluka biti vođena političkim momentom i simbolikom? Bez javno dostupnih finansijskih obrazloženja, odluka o kupovini helikoptera lako može ostaviti utisak da je demonstracija vizuelni efekt važniji od odgovornog upravljanja javnim novcem.

Može li USK priuštiti sličnu nabavku?

Ako Vlada USK razmotri kupovinu, pitanje će biti: iz kojih sredstava bi se finansirala? Budžet kantona već je pod pritiskom zbog obaveza u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim davanjima, a raspoloživa sredstva za osnovne funkcije i dalje su ograničena.

Bez jasnih planova i obrazloženja prioriteta, građani će imati razloga sumnjati da bi odluka mogla biti vođena političkim efektom i simbolikom, a ne stvarnim potrebama i odgovornim upravljanjem javnim sredstvima. Svaka najava skupe investicije mora ići uz transparentne podatke i analize uticaja na budžet.

Strah od novog zaduženja

Građani će s pravom postavljati pitanje da li bi kupovina helikoptera značila novo kreditno zaduženje, koje bi se, kao i u ranijim slučajevima, vraćalo iz njihovih džepova. Posebno u vremenu rasta troškova života, inflacije i smanjenja kupovne moći, svaka odluka o višemilionskim izdatcima mora biti praćena jasnim obrazloženjem opravdanosti i planom za dugoročno održivo finansiranje.

Alternativni prioriteti: stanje civilne zaštite

Unsko-sanski kanton već godinama funkcioniše sa ograničenim resursima civilne zaštite i nedovoljno opremljenim službama za hitne intervencije. Građani će s pravom postavljati pitanje da li bi sredstva za helikopter mogla biti efikasnije usmjerena u jačanje postojećih kapaciteta – vatrogasnih jedinica, hitne pomoći, lokalnih službi spašavanja ili infrastrukture koja direktno utiče na kvalitet života.

Ko će koristiti helikopter i pod kojim uslovima?

Nezaobilazno je pitanje stvarne namjene i kontrole korištenja letjelice. Iako se zvanično nabavlja za civilnu zaštitu i policiju, praksa iz regiona pokazuje da javnost rijetko zna ko, kada i za šta koristi resurse. Bez striktnih pravila i javno dostupnih podataka, ovakva investicija lako može biti zloupotrebljena za privatne interese vlasti.

Građani će imati pravo sumnjati da helikopter neće služiti njima, nego uskom krugu političke i aristokratske elite. Vlada USK, ako odluči o kupovini, mora unaprijed pokazati kako će spriječiti da javni novac postane privatni trošak politikantskih moćnika.

Ekonomski pokazatelji: zašto ZDK može, a USK teško

Ekonomija jasno pokazuje razliku između Zeničko-dobojskog kantona i USK-a. ZDK je u 2024. godini ostvario izvoz robe od 2,126 milijardi KM, dok je USK izvezao 777,3 miliona KM. Trgovinski deficit USK-a iznosi 51,9 miliona KM, dok je deficit ZDK-a 68 miliona KM, ali u odnosu na ukupnu privrednu aktivnost predstavlja manji relativni teret.

Posebno ilustrativan je porez na dohodak fizičkih lica: ZDK je prikupio 107,8 miliona KM, a USK 57,33 miliona KM, što jasno pokazuje veći broj zaposlenih, više plate i širi fiskalni prostor ZDK-a. (https://fzzpr.gov.ba/files/Makroekonomski%20pokazatelji%20po%20kantonima/Makroekonomski%20pokazatelji%20po%20kantonima%20FBiH%202024.pdf)

Ista letjelica, različite mogućnosti

Ovi pokazatelji objašnjavaju zašto kupovina helikoptera u ZDK-u nije ugrozila javne finansije, dok bi ista investicija u USK mogla značiti novo zaduženje ili preraspodjelu sredstava na štetu osnovnih javnih potreba.

Primjer Zeničko-dobojskog kantona ne može se automatski primijeniti na Unsko-sanski kanton. Današnja prezentacija helikoptera u Bihaću otvorila je legitimnu raspravu o tome šta je realna potreba, a šta fiskalni rizik – raspravu koja tek treba dobiti konkretne odgovore od Vlade USK.