Posmatrajući okolinu u kojoj živimo, izučavajući je temeljno moramo racionalno dolaziti do zaključaka, dakle na osnovu objektivnih i stabilnih činjenica. Ta reč ’objektivnost’ nekako uvek može da omete onoga ko se usudi da kritički beleži i širi vesti o bilo kom njemu bliskom događaju. Uistinu zapravo, objektivnost je teško postići kada je reč o korupciji na dnevnom nivou, a naročito kada je ona velikih razmera, uz još veću opasnost posledica, a takve se ne zaboravljaju.

U Srbiji se svaki dan dešava nešto novo, a ako se slučajno ne desi – jedan ili više od prethodno razotkrivenih nekvalitetno urađenih projekata (pranjem ili ’uštedom’ para, naravno) prolazi kroz još jednu fazu raspada, time ugrožavajući populaciju ljudi koja se kreće istim prostorom.

Recimo, kada bismo pomenuli slučaj železničkih stanica, neko bi se možda iznenadio time koliko ih je uređeno čisto da bi se ljudima zamazale oči ’velikodušnošću ulaganja’ u našu zemlju. Na žalost svih građana, Novi Sad nije jedini grad u Srbiji koji je imao ’potencijalno rizično’ izgrađenu stanicu. Iako ima još puno železničkih stanica kojima je neophodna nadogradnja, potpuno renoviranje, pa i skroz drugačiji izgled i modernizovanje, centri Srbije su njena najviše osvetljena mesta i to je povuklo naše vlasti da na njih najviše obrate pažnju. Ako se dotaknemo slučaja pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, lako je proceniti da je rad nekvalitetno urađen, ali zašto je tako? Predsedniku je očito bilo jako potrebno da privuče pažnju narodu, čim je pokrenuo radove na nečemu tako velikom kao što je navedeni objekat u glavnom gradu AP Vojvodina, a sve pod izgovorom da je nadstrešnica rađena davnih 60ih godina prošlog veka. Međutim, ta potreba za pobedom na izborima je iskorišćena dva puta za iste svrhe (mislimo na istu stanicu) i razultat je očigledno bio fatalni ishod. Takav isti rezultat može da se ponovi jako lako i jako brzo, na šta opominju stručnjaci najrazličitijih branši.

Prvenstveno, stanje nove železničke stanice na Novom Beogradu ima sličnosti sa još više katastrofalnim stanjem železničke stanice „Prokop“, a to je recimo prokišnjavanje i apsolutna nebriga i neodržavanje objekta, no, ono što je mnogo veća i opasnija tema ovde je stanica koja čeka da se obruši ljudima na glavu. Naime, prema rečima naših inženjera i vestima koje su retki nezavisni novinarski portali Srbije prenosili, uključujući i „Studentski glas" – grede i stubovi postavljeni da drže stanicu Prokop nad glavama putnicima, ne mogu da podnesu pritisak krova, a kamoli još cela 5 sprata koji su dograđeni naknadno! (ovoj slabosti je i neodgovarajuća armatura poprilično doprinela). U principu, klasična priča vezana je za ovu stanicu – sve se radi za poene i slikanje, dok konstrukcija jedva stoji, a kamoli podnosi različite pritiske i zub vremena – bože moj, mora se ’uštedeti’ sadržaj budžeta države.
Ovaj slučaj vas ne može ostaviti ravnodušnima, upravo iz razloga što se svakog časa može desiti nesreća i VI MOŽETE BITI TAJ PUTNIK koji poslednji put prolazi pored bilo koje stanice. Na kraju svega, na ovakve ishode se svodi korupcija sveta često, samo što određeni slučajevi zapravo završavaju na sudu ako oštete stanovništvo, a Srpsko tužilaštvo i dalje ćuti i na ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu neodgovornošću nadležnih – ta situacija očigledno ne govori o njihovom daljem zakonskom delanju po pitanju nečega tako ’sitnog’ poput nepropisne gradnje i stavljanja stanovništva u opasan rizik po život.

Pisala Jelena Novinić