Piše: Nikolina Šipoš| Plenum.ba

Memorijalni centar otvoren je 7. jula 2025. u Jagodini, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da Palma zaslužuje spomenik „zbog svoje posvećenosti i ljubavi prema narodu“.

Koji narod?

Jer, dok politička elita u svečanosti otkriva bistu, mi se pitamo – šta otkriva sistem koji slavi nasilje?

I koliko daleko ide društvo koje prećutkuje ono što nikada nije smelo biti skriveno?

Svedočanstva koja ne blede

U aprilu 2021. godine, tadašnja potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, obelodanila je snimke i izjave svedoka koji su govorili o sistematskom podvođenju devojčica u Jagodini, uključujući i maloletne devojčice iz Dečijeg sela.

Na snimku je žena pod pseudonimom Milena govorila o prisustvu „važnih ljudi“ iz politike i biznisa, o prisili, o ćutanju koje joj je ostalo urezano kao jedini odgovor institucija.

Optužbe su bile konkretne.
Imala su imena, mesta, metode.
Ipak – nije podignuta nijedna optužnica.

Država je ponovo bila na strani moći.
Ne istine.

Bista kao institucionalni akt nasilja

Otkrivanje biste Draganu Markoviću Palmi nije samo politička sramota – to je duboko poniženje za svaku ženu i devojku koja je preživela nasilje.

To je podsmeh svim onima koji su imali hrabrosti da govore, da svedoče, da prijave.



U zemlji u kojoj se traži „dokaz silovanja“, gde suđenja traju godinama, gde policija odbacuje prijave jer „nema osnova“, bista nasilniku nije simbol sećanja – ona je institucionalno saučesništvo.

Bista nasilniku poručuje da je sistem izabrao stranu.
I to ne stranu prava, već privilegije.

Utišane žene, glasna država

Iz ugla žena koje su preživele nasilje – ovakvi trenuci nisu apstraktna politika.
Oni otvaraju rane.
One koje su u tišini pokušavale da žive dalje, sada ponovo gledaju lica nasilnika na naslovnicama i u kamenu.

I pitaju se – da li će i njihov silovatelj jednoga dana imati ulicu?
Spomenik?
Zahvalnicu države?

U Fondaciji Nicolle, svakodnevno slušamo svedočenja žena koje su izgubile veru u pravdu.
Žena koje više veruju svojoj tišini nego državnom sistemu.
A ova bista ih nije iznenadila.

Samo ih je podsetila da u Srbiji istina ne stanuje u institucijama.

Regionalna matrica ćutanja

Ovaj slučaj nije samo srpski.
Balkanska politička stvarnost oblikovana je ćutanjem o seksualnom nasilju.

Od neprocesuiranih ratnih zločina nad ženama, do današnjih elita koje štite jedni druge pod maskom „zasluga za narod“, svedočimo kontinuitetu nekažnjivosti.

U regionu, žene koje govore o nasilju najčešće prvo dobiju – tužbu za klevetu.
Umesto zaštite, dobijaju sramotu.
Umesto sigurnih kuća – pretnje.
A umesto priznanja – lik zlostavljača na zidu gradske uprave.

Kada država zaboravlja – mi pamtimo

Jer šta ostaje žrtvama kada država bira da se seća nasilnika?

Ostajemo mi.
Ostaju njihove priče.
Njihova snaga da ustanu i kad znaju da ih neće sačekati pravda.

Zato danas nije u pitanju samo Palma, ni samo bista.

U pitanju je pravac društva: hoćemo li graditi sistem po meri moćnih – ili po meri istine?

Hoćemo li veličati one koji su terali žene u tišinu – ili ćemo slušati one koje su iz te tišine progovorile?

Fondacija Nicolle zahteva:

Hitno otvaranje nezavisne istrage svih optužbi iznetih od 2021. godine do danas.

Ukidanje memorijalnog centra koji predstavlja simbol sistemskog poniženja žena.

Javnu podršku države svedocima i žrtvama koje su govorile uprkos pretnjama.

Kriminalizaciju političke zaštite nasilnika kroz institucionalne pozicije.

Ova borba nije simbolična.
Ona je konkretna.
I neće stati.

Bista će pasti, istina će ostati

U Jagodini danas stoji Palma.
Ali istina stoji sa druge strane.
Kao i mi.

Zato što znamo da pravda nikad nije počinjala od moćnih – već od onih koje su pokušali da izbrišu.

I kada jednom ova bista padne, a hoće – znaćemo da nismo ćutali.

Kao žena koja je preživela seksualno nasilje, autorka svoj lični put pretvara u društvenu borbu.

Osnivačica je Fondacije Nicolle i autorka knjige „Tišina nije zaštita“, posvećena podršci ženama i razbijanju kulture ćutanja.