1.11.2024. – tragičan dan. Građani na ulicama, omladina Srbije pokazuje svoju duboku žalost i odaje počast žrtvama…i u jednom trenutku dolazi režimska policija da prekine i rasturi skup, nasilno. Građani bivaju pretučeni i masovno stradaju, naročito studenti – tu je omladina Srbije presekla i pokazala solidarnost sa svojim povređenim kolegom sa FDU-a(Fakultet dramskih umetnosti). Odjednom, kreću okupljanja u sve većem broju, građani su besni, STUDENTI SU BESNI i nakon odavanja počasti, tišine koja probija zvučni zid, kreće zviždanje, čuju se pištaljke, ljudi dižu svoje poruke za vlast u vazduh, zastave se vijore, kao i uzvici koji odzvanjaju ulicama Srbije:„Ruke su vam krvave!“„Raspišite izbore!“„Otkazi pa robija!“„Vučiću odlazi!“„PUMPAJ!“.
Javno izjavljeno saučešće porodicama pada u vodu, jer, da li je većinski zbog straha ili nečeg drugog, dobar broj ožalošćenih govori protiv protesta i negoduje na pomen umešanosti države u ubistvo njihovih najmilijih. Smrt 16 ljudi pod nadstrešnicom železničke stanice izvela je ponovo desetine, čak i stotine hiljada ljudi na ulicu, što je stavilo vlast u veoma opasnu situaciju, ali nije se ta situacija desila tek tako. Građanima je trebao ozbiljan motiv - za ozbiljnu aktivaciju i dali su nam i više nego što je trebalo, pa hajde da se prisetimo svega što su građani uspeli da urade u Srbiji u proteklih godinu dana.

Naime: Proces usvajanja blokada na fakuletima nakon nanošenja povreda građanima 22.11.2024. je trajao. Prvenstveno treba naglasiti da su se studenti već uveliko borili za svoju slobodu i zakonito funkcionisanje studentske demokratije koje bismo svi mi, kao studenti srpskih državnih fakulteta, trebalo da budemo deo. Ta borba, započeta je još od osnivanja pokreta „Studenti protiv nasilja“, a onda je prešla u studentske klupe i, uglavnom FPN(Fakultet Političkih Nauka) i Filozofski fakultet, borili su se za svoje pravo učestvovanja u studentskoj demokratiji koja je smenjena korupcijom bez ikakvog mešanja studenata. Borba za zakonito biranje predstavnika u Studentskom Parlamentu, tada je otpočela. Studenti su najgnusnije terorisani. Međutim, uprkos svemu, FPN uspeva da se izbori za svoje većinsko mesto u parlamentu.Ta pobeda se zatim diže na mnogo viši nivo i studenti počinju da traže demokratski pristup i rektoratu, dakle i SPUBu(Studentskom Parlamentu Univerziteta u Beogradu) i SKONUSu(Studentski kongres Univerziteta Srbije - najviše predstavničko telo svih studenata u Srbiji), a pošto to nije dopustivo, organizovan je upad i preuzimanje institucije. Ako neko dešavanje predstavlja definiciju rečenice ’’Ne daš ni prst? Dobro, sami ćemo uzeti celu šaku!’’, onda je to upravo ovakvo delanje studenata. Bolje je reći doduše, da smo umesto ’šake’ preuzeli celo telo, shvatajući da je cela zajednica upravo to, pa pošto neće da odgovori na parazita(korupciju), vreme je da studenti intervenišu i reaguju kao funkcionalni imuni sistem! Sve se ovo desilo kao eksplozija, tik uz vreme odigravanja tragedije, smrti ljudi pod nadstrešnicom i napada na građane koji mirno odaju počast, kao i direktnog nanošenja izraženih povreda STUDENTIMA!
Blokade su stabilno uspostavljene do sredine decembra iste godine i tada se u prvi plan stavljaju studentski zahtevi:

1. Objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, a koja je nedostupna javnosti.
2. Zahtevamo potvrdu nadležnih organa o identitetu svih lica za koje postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih. Takođe, zahtevamo razrešenje pomenutih ukoliko se pokaže da su u pitanju javni funkcioneri.
3. Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka.
4. Povećanje budžeta za državno visoko obrazovanje od 20%.

Zbog posledica po funkcionalnost sistema koje su dokazale i ukazale na nezakonito delovanje, na autokratiju sprovedenu u akademski sistem kroz državnu korupciju, studenti su rešili da odgovore suprotnim koracima, osnivajući sopstveni sistem poludirektne demokratije širom Beogradskog Univerziteta, dok je Novi Sad blokirao svoje fakultete bez ujedinjenja pod rektoratom. Skoro svih 80 državnih fakulteta Srbije, pridružilo se blokadi svega par meseci nakon potpune blokade beogradskog i novosadskog akademskog sistema. Organizacija blokade u Beogradu je bila vrhunska. Ljudi su dežurali u Rektoratu, a i na svojim matičnim fakultetima, dok bi u međuvremenu sastančili u okviru svojih radnih grupa organizovanih za najrazličitije potrebe blokade, kao što su logistika, organizacija donacija, obezbeđenje, komunikacija sa građanima kroz medije itd. Takođe bi se u početku Plenumi sazivali svaki dan i na svakoj sednici je bilo tema za obradu, što je vršilo veliki pritisak i danonoćno se radilo na održavanju sistema stabilnim i čvrstim, u svakom smislu. Sedničenje u Rektoratu se održavalo par puta nedeljno i za okupljanje predstavnika svakog fakulteta se glasalo relativno redovno, zavisno od odluke plenuma svakog fakulteta, jer svaki je odlučivao za sebe. Dakle, direktna demokratija je vladala na matičnim fakultetima, a predstavnička na rektoratu. Uzbuđenje i posvećenost su rasli, a proporcijalno tome, nažalost, i umor i neispavanost. Protesti su, bez obzira na to, bili najbolji pokazatelj truda posvećenog organizaciji, ponajviše obezbeđivanju okupljanja.Mnoge stvari koje su studenti učinili, imale su veliki značaj, ali narod je najemotivnije reagovao na posete i razgovore, a mi smo time, pešaćenjem po više stotina kilometara, praktično radili i antirežimsku kampanju. Obišli smo čitavu Srbiju i ostavili nadu i ljubav za sobom gde god bismo prošli - narodu koji nas je željno iščekivao, posvećeno se spremao za naš dolazak i dočekivao nas kao počasne goste, kao heroje. Nažalost, taj sentiment je imao manje-više vojničko-tradicionalistički karakter, ali naš narod jeste takav i oni najlepše namere iskazuju na taj način - čovek prosto ne može biti ravnodušan pred tom ljudskom čistotom. Kada se samo isprate neki od sadržaja koji dolaze iz tog početnog perioda, naročito tokom januara februara i marta, jasno je zašto ljudi plaču.

Ta emotivnost je dovela do uzdizanja solidarnosti sloge i snage kao nikada ranije među ljudima i to je okupilo masu u velikom broju - u Beogradu, Novom Sadu, ali i Kragujevcu, Vršcu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Kraljevu, Inđiji, KOSIJERIĆU(veoma opoziciono nastrojeno mesto na kom je, i nakon jedva uspešne i posvećene krađe na ovogodišnjim lokalnim izborima, u skupštini ipak došlo do odnosa približno 50-50% opozicije i režima),

BEOGRAD - AUTOKOMANDABEOGRAD-SLAVIJA
NOVI SADKRAGUJEVACNOVI PAZAR
NIŠ

kao i na mnogim drugim mestima za pauzu i odmor, bilo to selo ili grad.

Pančevo

Ovakva okupljanja, stvorila su snažno i plodno tlo za formiranje potencijalnih skupova za nasilno rušenje vlasti, makar je naš predsednik to tako shvatio...

Nastavak u sledećem članku, ali nažalost, agresivniji....