Jer ono što se dogodilo tog dana nije samo pitanje studentskog protesta.
To je ogledalo našeg društva.
I pitanje koje zahteva odgovor: u kakvoj zemlji želimo da živimo?

Vidovdan: svetlo koje ne gase

Zeleno svetlo koje su studenti upalili na Vidovdan nije samo svetlo protesta – to je svetlo dostojanstva, otpora i vere da ova zemlja još ima šansu.

U zemlji gde se deca uče da ćute, studenti su prvi rekli: Dosta je.

U zemlji u kojoj se institucije prave slepe pred nepravdom, oni su rešili da upale svetlo.

U vremenu kada se:

• mladi privode bez osnova,
• policija ulazi na fakultete bez najave,
• pitanja ostaju bez odgovora –
njihova hrabrost je postala glas svih nas.

Podsetnik da ćutanje nije neutralno.
Da je pasivnost – saučesništvo.

Šta se zaista dogodilo na Vidovdan?

Dana 28. juna 2025, u Beogradu i drugim gradovima Srbije, studenti su organizovali mirne akcije otpora – u tišini i simbolici.

Umesto parola – nosili su knjige, sveće, zeleno svetlo.
Umesto nasilja – pružili su dostojanstven otpor.
Ali sistem se uplašio upravo toga.

Ovo su ključni incidenti koje ne smemo zaboraviti:

• Više od 40 studenata privedeno je na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu – bez ikakvog oblika agresije.

• Maloletnici su legitimisani i zastrašivani, neki su zadržavani bez prisustva roditelja.

• Studentkinja iz Novog Sada povređena je tokom privođenja – ruka joj je iščašena dok je držala knjigu.

• Policija je ušla u zgradu Filozofskog fakulteta – bez naloga. Profesori su pokušali da spreče dalje upade, formirajući živi zid.

• U Nišu i Kragujevcu, studenti koji su organizovali simbolične performanse pozivani su na informativne razgovore, a neki su dobili i disciplinske prijave.

Pojedini mediji bliski vlasti pokušali su da predstave studente kao „instrumente stranih interesa“, „nerede u najavi“ ili „zavedenu omladinu“.

Ali ono što nisu mogli da ugase – jeste smisao i svetlo koje su ti mladi ljudi upalili za sve nas.

Zeleno svetlo nije poziv na nasilje – ono je poziv na odgovornost

To je poziv:

• Da ne okrećemo glavu pred nepravdom.

• Da ne zanemarujemo suze roditelja koji tragaju za svojom decom po policijskim stanicama.

• Da ne ćutimo dok se deca uče strahu, a ne znanju.

• Da stanemo uz one koji biraju slobodu – čak i kada ih ona košta.

U zemlji u kojoj se više ne zna gde prestaje zakon, a gde počinje nasilje – njihova borba je postala univerzalna.

Borba za osnovno:

Da misliš.
Da pitaš.
Da budeš.

Simbolika Vidovdana nije samo prošlost – ona je naša sadašnjost

Vidovdan je vekovima bio dan kada nacija pogleda istini u oči.

Ove godine, istina je nosila ruksak.
Imala je 20 godina.

Stajala je na ulici sa transparentom i pitala:
Gde ste vi?

Zato danas svi mi – roditelji, profesori, građani – imamo samo dva izbora:

Ili ćemo stati uz one koji su stali za sve nas.
Ili ćemo gledati kako svetlo nestaje, jedno po jedno, dok ne ostane mrak.

Ne sme biti posledica za postojanje

Ne sme biti kazne za misao.

Ne sme biti zatvora za slobodu.

Studenti nisu sami.
I nisu zavedeni – oni su probuđeni.

A kad se probudi znanje, više ga niko ne može ućutkati.
Svi koji veruju u istinu, pravdu i slobodno društvo – stoje uz njih.

Jer borba za njihova prava je borba za sve nas.

Kako možete pomoći?

• Delite ovu poruku – neka se čuje.

• Ako ste profesor – pišite podršku.

• Ako ste roditelj – zaštitite njih.

• Ako ste student – ne bojte se.

• Ako ste građanin – stanite uz istinu.

Jer jednog dana, kada nas naša deca budu pitala gde smo bili ?

Neka naš odgovor bude:

" Stajali smo na pravoj strani istorije - uz vas."