Jutros sam se prvi put u protekle dve godine probudila bez osećaja da
imam ogroman kamen na plućima koji me guši i koji u toku dana kao
da postaje sve veći i teži kako stižu vesti iz Gaze. Da, okupacija je jos uvek tu,
u punoj snazi, ali je zaustavljeno masakriranje ljudi. Zaustavljeno je besomučno
ubijanje dece, majki i očeva koje se dve godine uživo dešavalo pred
očima čitavog sveta. Preživeli i raseljeni će napokon moći da se vrate na ruševine
onoga što je nekada bio njihov dom i da po prvi put, bez bombi koje su
neprestano padale dve godine i nisu davale ni trenutak mira i tišine, oplakuju
svoje najmilije. Neki će možda ispod nepreglednog mora ruševina zateći ostatke
tela svoje dece ili roditelja, prijatelja ili komšija, i uspeti da ih dostojno sahrani.
Za to vreme, okupator će kao i do sada, ne previše uzrujan dvogodišnjim
genocidom koji čini, nastaviti da se odmara na mediteranskoj plaži u Tel Avivu
na ovom divnom oktobarskom suncu.

Bombardovanje je zaustavljeno, ali patnja i stradanje Palestinaca nisu. Ožiljci
oni na telu,i još više oni na duši, nikada neće zalečiti. Dokle god je brutalne
okupacije, nijedan Palestinac ni Palestinka neće moći da diše punim plućima.
Dokle god ta krvoločna mašina radi, niko u okupiranoj Palestini neće moći da
oseti ukus slobode i živi život u svom punom potencijalu. A okupacija nije
okončana ovim jučerašnjim primirjem. Niti je ona počela 7. oktobra 2023. godine.
Niti je ona počela pre 18 godina kada je Izrael potpuno blokirao Gazu, čineći je
najvećim logorom na otvorenom.

Okupacija je počela onog trenutka kada su evropski cionisti nasilno oteli domove
starosedeocima u istorijskoj Palestini i uselili se u njihove spavaće sobe i kuhinje,
a njih zauvek proterali iz svoje domovine oduzimajući im pravo da se ikada vrate.
Već 77 godina ta mašina melje sve pred sobom, ljude, kuće, maslinjake, nadanja i
snove. I ne zaustavlja se. Juče je proglašeno primirje i na svim medijima, i onima
koji su cenzurisali izraelske masakre i svojim rečnikom dehumanizovali
Palestince, i onim malobrojnim koji su prenosili istinu, se analizira
„mirovi plan“ i njegove faze, i ljudi „napolju“ se nadaju da će već od danas sve
biti bolje u Palestini. Ne shvataju koliko je višeslojan i detaljan sistem represije
koji cionistički režim izgrađuje već decenijama nad okupiranim stanovništvom.

Juče je proglašeno primirje u Gazi, a u toku dana je Layan Nasser, 25-godišnja
Palestinka hrišćanka iz Ramale, koja je prošle godine provela 8 meseci u
„administrativnom pritvoru“ bez optužbe i suđenja a pod izgovorom da je
„bezbednosna pretnja“, po treći put uhapšena. U toku dana su okupacioni
vojnici sprečili stanovnike sela Deir Ammar, zapadno od Ramale, da uđu na
svoja zemljišta i beru masline, jer je sad sezona branja ovog palestinskog
„zelenog zlata“. Juče je proglašeno primirje, a danas su agresivni ilegalni
jevrejski naseljenici napali farmere u Aqrabi, južno od Nablusa, nedajući im
da oberu svoje masline. Takođe danas, horda od 30 naoružanih naseljenika
je napala farmere u selu Beita, sprečila ih da beru masline, nekoliko ljudi
pretukla, zapalila 4 automobila i bacala suzavac.

Juče je proglašeno primirje, ali nasilje i teror nad Palestincima nisu prestali.
Okupator i dalje otima i ruši kuće, krade zemlju, uskraćuje čistu pijaću vodu,
zatvara puteve, uskraćuje osnovna ljudska prava. Trenutno je preko 11,000
Palestinaca u izraelskim zatvorima u kojima trpe užasna mučenja, a od toga
je 400 dece ispod 18 godina. I zato, iako je primirje u Gazi nastupilo juče,
solidarna borba miliona hrabrih ljudi širom planete koji su u protekle dve
godine dizali glas, vršili pritisak na vlasti, protestovali, bojkotovali,
izveštavali, objavljivali, podržavali i saosećali se nastavlja. Jer nakon
zaustavljanja genocida u Gazi, zajedničkim snagama moramo razbiti
okove ove višedecenijske nasilne cionističke okupacije Palestine.
Više od 10 godina neposredan sam svedok brutalnosti tog sistema i
njegovog razarajućeg uticaja na svakodnevni život Palestinaca. I zato
iz iskustva takvog života koji i dalje živim na Zapadnoj obali kažem da
dokle god ne demontiramo naseljeničko-kolonijalni cionistički projekat
izgrađen na tlačenju i dehumanizaciji miliona Palestinaca, nećemo moći
da govorimo o istinskom miru.

Sloboda Manojlović
10. oktobar 2025. okupirana Palestina

Izvor ilustracije:
U pitanju je ulje na platnu poznatog palestinskog slikara koji se zove Sliman Mansour, a naziv slike je "My name is Palestine, and I will survive (اسمي فلسطين وسأحيا)", iz 2016. godine ("Moje ime je Palestina i preživeću").