Kada me pitaju gdje je moj grad pokažem im u pravcu Sarajeva, a istina je da to nije moj grad.

Nije ni tvoj, ni njihov. Sarajevo ne trpi prisvajanja. Sarajevo ne pripada, ti pripadaš njemu. Razjasnimo li pitanje pripadnosti izniknut će pitanje domoljublja. Svi misle da ćeš reći da ga voliš zato što si tu rođen ili zato što kosti predaka počivaju tu, ali nije tako.

Ne voliš ga što “moraš” već zato što se njegova duša utkala u tebe pri tvom rođenju. U Sarajevu si naučio voljeti bezuslovno, bez obzira na naciju ili vjeru. Naučio si poštovati različitosti. Naučio si biti čovjek!

Ne sumnjam da bi u drugim gradovima svijeta isto mogao, ali ti gradovi nemaju sarajevsku dušu i tako su, ni ne znajući, ostali zakinuti za parče neba.

Kada me pitaju šta volim ovdje kada:

-Sarajevo nije najbolji grad svijeta.

-Nije najčistiji grad.

-Nije možda ni najljepši.

Odgovorim im kratko. Jasno. Volim što nije najbolji, najčistiji niti najljepši grad. Volim nesavršenosti upakovane u 8 slova, jer su one dio nje.

Planete zvane Sarajevo.