Pod pojmom veze podrazumevamo ljubavne, porodične ili prijateljske odnose, ali ovoga puta fokus stavljamo na ljubavne. Kažu da je ljubav “slepa” – i možemo se složiti sa tim. Jer, osim što možda ne primećujemo “crvene zastavice”, idealizujemo partnera, u zavisnosti od toga kako nam se predstavi. Upravo tu počinje naš put ka gubitku dodira sa stvarnošću.

Šta mislim kada to kažem? Postoje ljudi koji imaju prevelika očekivanja od partnera: da znaju šta misle, da će imati savršenu porodicu, da će njihova ljubav rešiti sve probleme. To se dešava često, jer sama očekivanja stvaraju iluziju sigurnosti. Sve funkcioniše u njihovoj glavi – dok ih realnost ne polije hladnom vodom i ne kaže: “Ovo je stvarnost. Ovo je život. Ovo je ono što se zaista događa.”

Prirodno je da svi imamo određena očekivanja od partnera, prijatelja, porodice. Ali kada ona prerastu u previše stroge i nefleksibilne stavove ili ponašanja, neminovno dolazi do razočaranja onda kada nisu ispunjena.

Nije normalno očekivati da nam neko čita misli ili da podrazumevamo da zna sve – iako ništa ne kažemo – samo zato što nas voli. Ne mora da zna, niti treba. Ovakvo razmišljanje vodi odnos pogrešnim putem. Neispunjena očekivanja bude frustracije, stvaraju nemir i udaljenost.

Potrebno je voleti, ceniti i poštovati partnera, ali nije u redu pokušavati da ga menjamo i krojimo po šablonu koji smo stvorili u svojoj glavi. Ako nam se neko dopao takav kakav jeste, prihvatimo ga sa svim manama i vrlinama. Shvatimo da je ljudsko biće koje greši i da nije idealno – baš kao što niko od nas nije. Razgovarajmo, nemojmo vrteti pretpostavke u glavi. Imati realna očekivanja i postaviti zdrave granice – zasnovane na dogovoru, a ne na iluziji – pravi je način da izbegnemo hladan tuš stvarnosti.

Često partner potpiše “nevidljivi ugovor” o očekivanjima, a da toga nije ni svestan. Zato je važno da ostanemo realni i racionalni. Ako dozvolimo iluziji da preuzme “volan”, razočaraćemo se svaki put. To nas ne mora uvek dovesti do kraha ljubavi – ako imamo malo sreće – ali će nas sigurno naterati da zastanemo i zapitamo se da li je vreme za prilagođavanje kako bismo zajedno rasli.

Voleti i biti voljen ne znači bežati od svega što nas snađe, već biti zahvalan što imamo nekoga sa kim možemo da prevaziđemo prepreke. Ako razumevanjem i fleksibilnošću zamenimo prevelika očekivanja, dobijamo zdrav i stabilan odnos. Prava i snažna ljubav počinje tek onda kada prestanemo da očekujemo savršenstvo.