Kažu ljudi da je sve do jednom. I to je tako zaista. Ljudima ne možeš ugoditi i to ti je. Ljudi su kao čičak rekao bih. Čim nađu sebi bolju osobu odmah se za nju priljepe. Kao da "mi" nikad nismo postojali.

Zašto sebe dajemo iako znamo da neće to uroditi? Odnos koji se vidi iz aviona da nije dobar niti je zdrav, čini nam se da je predobar za nas. Iako nismo ni svjesni da zapravo gubimo sebe tu.

Bio on i Donald Trump ne daji mu se previše. Niko nije vrijedan našeg vlastitog mira i zdravlja. Dok smo tu valjamo ljudima, čim dođe neko bolji odmah ne valjamo. I to je normalna stvar. Dešava se svakodnevno.

Ono što moramo znati jeste kako takve odnose da prekrižimo. Ne možemo ih prekrižiti odmah, niti odmah ide. Treba vremena.Najbolje se malo po malo odmicati i praviti se stranac. Siguran sam da druga osoba to neće ni primjetiti.

Što bi se reklo, pusti nek' voda nosi. Tako je i ovdje. Nikada sebe ne smijemo previše davati. Možemo naravno, ako baš želimo, ali sa velikom dozom opreza.

Jedna od stvari koju sam pokupio od Nataše koju gledam kao neku vrstu učitelja, je ta da nikome nećemo valjati kad tad. Milion očiju je na svijetu i bilo bi čudno kada bi nas svi isto gledali.

Zato, gledajmo sebe, ne druge. Tražimo svoju sreću i neka drugi budu ti koji će sebe davati za nas.