Nismo jedno. Ne i ne! Bez obzira koliko ljudi to misli. Iako smo braća mi se uveliko razlikujemo i to mnogo. I ne znam zašto ljudi odlučuju da pišu jednom od nas i uz izgovor da će jedan drugom prenijeti sve to. Neće! Razlikujemo se mnogo, pa tako i po tome.

U zadnje vrijeme sve više i više me nervira to kad ljudi pišu mom vlastitom bratu, a očekuju da će mi prenijeti to. U smislu, javi se najbolji prijatelj samo Alminu i to mu je okej. Sa njim razgovara, piše i slično. Mene kao da Bog nije stvorio. Tako i sa mnogim drugim osobama.

Pa tako, sve više sebe pronalazim da ne pišem više ljudima koji to rade. Spomenuo bih Natašu koja je prva uvidjela da ja i brat nismo jedno. Da ne zavisimo jedno od drugog i da su nam životi različiti.

Ako "njemu" pišeš, meni nisi. Ako si "njemu" javio, meni nisi. Ne odlučujem u bratovo ime. On ima svoj život i tako ga i živi. Imamo različit krug prijatelja, različit ukus u svemu.

Samo.. do kada će ljudi više misliti da smo kao jedno?