Veza, brak, deca, porodica – sve je to sastavni deo života i put kojim bi trebalo da idemo otvorenog srca, puni ljubavi, poštovanja, strpljenja i uzajamnog poverenja. Gledajući unazad, sve se to nekada smatralo svetinjom. Ali šta je sa današnjicom?

Naši dragi roditelji, bake i deke često kažu ono čuveno: „U naše vreme nije bilo ovako kao danas.” I kada zastanemo, zapitamo se i razmislimo – u pravu su. Ranije su se porodice i parovi mnogo više voleli i poštovali. Odrastali su u različitim okolnostima i odgajali decu na svoje načine, ali moramo priznati – ispali smo poprilično dobri, gledajući kakve nam generacije dolaze. Vremena su se promenila, stil života je drugačiji.

Gde je prelomna tačka svega ovoga? To će ostati večita dilema.
Nažalost, u tom procesu kroz godine, došli smo do današnje situacije – veze i brakovi propadaju jer nemamo strpljenja jedni za druge, nemamo poštovanja, lažemo, varamo, manipulišemo. Složićemo se da je svega toga bilo i ranije, ali tada su ljudi znali da „progutaju knedlu”, da sednu i razgovaraju, da zajedno pronađu rešenje. Ne zato što je bilo lako, već zato što su želeli da opstanu. Da jednog dana, u inat svemu, mogu da kažu: Zajedno smo uspeli. Danas toga više nema. Ljudi se razilaze, razvode čim nagaze na najmanji trn, bez pokušaja da prebrode prepreku. Najlakše je otići, a neko uvek bude povređen – bilo oba partnera, bilo deca, ako ih imaju.

Pitam se: zar nije lepše u paru prigrliti sve nevolje, strahove, tuge ovoga sveta i zajedno pokušati da se oslobodimo svega što nas sprečava da budemo srećni?
Naravno da nije „lepše” u tim trenucima – to je muka. Ali to su trenuci rasta. U tim borbama jačamo, učimo, gradimo temelj za ono što vredi – za porodicu. Ako se izborimo i ostanemo zajedno, ljubav i poštovanje samo mogu da rastu. E tada shvatimo da upravo ti teški momenti postaju najlepše iskrice jednog odnosa. Iskrice koje kažu – uprkos svemu, odlučili smo da ne pustimo ono što je Bog spojio.

Zašto ne bismo živeli, borili se zajedno – i na kraju pobedili?
Značenja reči ljubav, brak i porodica ne treba da slabe, već da ostanu svetinje. I bez obzira na poteškoće, uvek treba da biramo da se zajedno borimo – i zajedno koračamo pravim putem.