Fight club(Borilački klub) je ekranizacija istoimenog transgresivnog romana koji je napisao Chuck Palahniuk i objavio ga 1996. godine. Film je izašao na velike ekrane 1999. godine i maksimalno šokirao javnost, a ponajviše kritičare, čije su ocene bile izuzetno različite zavisno od individue. Za adaptaciju je izabran David Fincher zbog velike strastvenosti i posvećenosti samom delu pisca. Na sličan način izabrani su i glumci koji tumače glavne uloge, gde je recimo veliku žrtvu prineo Brad Pit u briljantnom performansu i prikazu antiheroja zvanog Tyler Durden. Naratora i nesnađenog glavnog lika u modernom svetu koji se prvi pojavljuje u priči tumači Edward Norton, dok je glavnu žensku ulogu dobila Helena Bonham Carter. Svi su se maksimalno uneli u svoje uloge i stvorili nešto što će osvojiti širu publiku i čak oformiti sopstveni kult obožavalaca.
Iako su stvari na kraju ispale sjajno za ovo remek-delo, ono nije bilo prihvaćeno uz dobrodošlicu. Štaviše, nakon što je izašao, ovaj film je shvaćen kao vrlo neprikladan i skandalozan, čak je izgubio na budžetu i gledanosti kako je vreme prikazivanja proticalo. Međutim, zahvaljujući DVD i blu-rey verzijama za gledanje filma u komforu doma potencijalnih gledalaca, kao i uz neizmernu, vernu podršku prvobitnih obožavalaca filma, Borilački klub je neverovatno brzo odskočio i postigao veliku gledanost, kao i pozitivne reakcije.
Što se tiče sadržaja filma, teško je razjasniti njegovu srž bez otkrivanja suštinskog dela zapleta, ali svakako evo pokušaja: Naime, radnja otpočinje kroz naraciju i navrzle misli glavnog bezimenog junaka u filmu. Može se reći da počinje mentalno da propada bez zadrške zbog insomnije i počinje ozbiljno da ulazi u sukob sam sa sobom, a sve usled rastućeg nezadovoljstva sobom, svojim radnim mestom u velikoj korporativnoj firmi za proizvodnju automobila. Nezadovoljan je životom izolovanim od svake aktivnosti, društva, normalnih aktivnosti i ljudskog kontakta koji bi trebalo da postoji u jednoj zdravoj zajednici, kao i potrošačkim društvom koje ga je svaki dan sve više pritiskalo da nađe sebe u proizvodima koje mu reklamiraju i prodaju kao 'neophodne'(u svemu ovde navedenom ima mnogo ključeva koje ćemo pokušati da razložimo u narednim pasusima). Pateći tako, uvukla mu se dugotrajna nesanica u pokušao je da poseti lekara, ali nije dobio zadovoljavajuće odgovore, ništa od terapije, samo koren Valerijane i treniranje. Međutim, Narator otkriva grupe psihološke podrške ljudima koji boluju od raka i tu postaje "zavisan" od terapije - ljudi sa svakakvim tipovima raka. Zapravo, takvo lečenje je dovelo do neke vrste poboljšanja, jer on jeste počeo da spava napokon, međutim, godinu dana nakon početka tog napretka, pojavila se Marla Singer. Voleo je da kaže za nju:,,Da imam rak, nazvao bih ga Marla",jer nije mogao da pređe preko toga što se i ona pojavljuje na svim seansama na koje ide i on. Znajući da oboje lažiraju razlog pojavljivanja na terapijama, nije mogao da se prepusti:,,Marla, taj turista. Njena laž se odbijala o moju laž...i odjednom, nisam osetio više ništa.'' Ponovo nije spavao danima i ponovo dolazimo u kontakt sa istom disfunkcionalnom osobom, samo što je ovaj put dobio zadatak na poslu da proverava štetu na automobilima nakon nezgoda - svuda po državi u kojoj živi, trčeći od aerodroma do aerodroma. Ovde dolazi do poznanstva koje će mu promeniti život. Radeći svoj posao, čovek ''zadrema, pojavi se na čudnim mestima i nema pojma kako je dospeo do njih'' i počinje da se pita - Ako se probudiš u različito vreme na različitim mestima, da li to znači da se možeš probuditi kao druga osoba?
Ovde(na nekom od mnogobrojnih poslovnih letova) se upoznajemo sa antijunakom, Tylerom Durdenom. On predstavlja sve što Narator smatra za sebe da nije, a želeo je da bude - snažan, pronicljiv i samouko informisan, sposoban i SLOBODAN.Zbog nadahnuća i neke vrste opčinjenosti ovim čovekom, koji se neočekivano bavi prodajom sapuna(veliki ključ u filmu), glavni lik počinje u stopu da prati njegove korake u potrazi za nečim novim, nečim što bi moglo upotpuniti prazninu koju toliko dugo oseća. Nakon što mu stan misteriozno eksplodira i izgori, Narator nema kud nego da pozove nekoga u pomoć(ali ne pomoć oko mesta za spavanje), imao je dve opcije - Tyler ili Marla - odgovor je ipak prevagnuo ka enigmatičnom strancu iz aviona. Napokon, počevši da žive kao cimeri, životi se menjaju i jednom i drugom, ali na neočekivano različite načine.Dok Narator kupi životne lekcije, praktikuje ih i postaje mnogo jači i odvažniji, Tyler postaje radikalniji i ekstremniji nego ranije, dok usput nalazi Marlu i započinje striktno seksualan odnos sa njom, bez da se ikada pojavi u istoj prostoriji sa njom dok nisu u spavaćoj sobi. Tu priča tek počinje, ali ostatak ćemo ostaviti za otkrivanje gledaocima. Za one koji žele maksimalan uvid u srž(bez potpunog otkrića radnje), izdvojićemo minimalan broj detalja kako bismo zašli u misao koju je pisac imao nameru da dočara.

Ključni pojmovi na koje ovde ciljamo su konzumerizam kao izvor individualizma manjine odnosno izolovanosti većine ljudi u društvu. Radnja se odatle grana dalje na više ideja i smerova razmišljanja, i to veoma kontradiktornih, što postaje pečat ovog dela, zbog čega i teži da prilično zbuni gledaoca, naročito prilikom povezivanja i analize svega što se dešava. Kako glavni junak, Narator, predstavlja osobu koja nije individualistički istaknuta, već direktno gurnuta u stvarnost u kojoj mora funkcionisati kao mašina, on se oseća krajnje usamljeno jer saradnja sa okolinom i zajednicom u takvom društvu nije ohrabrena, niti je na bilo koji način pružena. U toj situaciji, on se snalazi kako god ume i koristi kakve-takve izvore kojima raspolaže. Ti izvori su specijalno morali biti kolektiv , kao izvor snage i potpore u svakom smislu, ali posebno je imao potrebu za fizičkom snagom, kao simbola muževnosti i MUŠKOSTI, koju je ubeđen da je potrošački sistem apsolutno oduzeo ili potisnuo svakom muškarcu. Iz te faze dublje zalazimo u paradoksalno različita razmišljanja u glavi Tylera i Naratora, jer se Narator protivi Tylerovoj potrebi za forsiranjem sebe kao očinske/božanske figure koja mu je u stvari falila kroz detinjstvo. Tyler nihilistički smatra da su ljudi, napušteni od strane te vrhovne figure, u suštini njena deca - uzrasta ni najmlađeg ni najstarijeg, već tačno u sredini. Ona deca koja bivaju apsolutno ignorisana i njima 'bog' odbija da pruži prokletstvo ili spasenje i prosto ih ne vidi - zbog čega ne postoji sutra, već samo danas. Međutim, poučen tim Tylerovim stavom, Narator podsvesno dolazi do teorije kojoj počinje intenzivno i da teži u praksi, a to je da se danas jedino može iskoristiti da bi se sutrašnjica možda nekako i stvorila, pa čak i ako bi bila prokletstvo - jer u tom slučaju, ona barem postoji. Dakle, iako je u očima oba lika svet ništavan, isto kao i oni sami, Narator teži spasenju kroz samouništenje:,,Možda moramo sve da slomimo da bismo napravili nešto od sebe.'', ili ,,Našao sam slobodu. Gubljenje svake nade je bila sloboda.'', kao i ,,Nakon što je tuča bila gotova, ništa nije bilo rešeno, ali ništa nije bilo bitno. Svi smo se osećali spaseno.'', dok Tyler teži potpunom uništenju, BEZGRANIČNOM. Do toga i dovodi, zajedno sa kolektivom koji je uspeo oko njih dvojice da okupi. Uspeva u ovome unoseći otvoreni terorizam u grupu istomišljenika koji zajednički gledaju jedni druge kao jednaku 'razgradivu materiju koja se raspada protokom vremena' i to ne vide kao lošu stvar, ne onoliko koliko lažnu lepotu predstavljenu kroz istaknute poznate ili bogate ličnosti i promovisanje određenih proizvoda koji će učiniti da izgledamo 'baš kao oni'. Lepota je precenjena u očima junaka i antijunaka(što je mišljenje preneseno na njihove sledbenike) i to im je takođe zajedničko, ali iz različitih tačaka gledišta. Tyler smatra lepotu bespotrebnom, smatra je produktom potrošačkog društva i poželjnom osobinom kao etikete za proizvod koji 'moramo imati' kako bi nam život bio komforan i kako bismo kroz materijalizam definisali sebe, pa kaže:

,,Odbaci shvatanja svakodnevice, naročito značaj materijalnih sredstava!''

Dok se u Naratoru zapravo stvara ljubomora jer smatra da nikada neće osetiti niti imati to nešto što se objektivno može nazvati lepotom:

,,Želeo sam da uništim sve lepo što nikada neću imati.''
,,Stvarno sam želeo da stavim metak među oči svakoj pandi koja ne želi da se kr*še radi opstanka sopstvene vrste.''
,,Želeo sam da otvorim ventile na cisternama punim nafte i pustim da izginu sve ribe čiji ukus sebi nikada ne bih mogao da priuštim, kao i da pustim da se njom natope sve Francuske plaže koje nikada neću moći da vidim.''
,,Želeo sam da udišem dim.''

- čak se desio ekstremni momenat jedne regularne noći kada su Narator i "lepotan" borilačkog kluba stupili u 'ring'. Radnja se već prilično zahuktava, Narator počinje da gubi razum i maksimalno ga savladava bes izazvan očajem, toliko da lice njihovog lepotana više nije moglo biti lepo nakon tuče, jer je bilo natopljeno krvlju. Plavokosi dečko, poznat pod nadimkom "Anđeosko lice"(doslovan prevod), više nije imao izgled koji mu je zaradio taj nadimak i sve što je Narator nakon tog meča imao sam sebi da kaže je bilo:

,,Osećao sam potrebu da uništim nešto lepo.'' - bez traga krivice.

No, ovakvo razmišljanje ih je vodilo delanju i to delanje je imalo proto-fašistički karakter iz razloga što je metoda eliminisanja svega što je smatrano bezvrednim - doslovno, direktno, fizički primenjena. Ovde se kroz vođstvo pokreta, Tyler pokazuje kao Otac/Bog koji je u priči njega samog, kao i Naratora, jako važna figura koja predstavlja izvor mržnje i besmisla. To je mesto koje je celog života bilo prazno i bez ikakvog rešenja, smislenog odgovora na bilo koje pitanje, a koji je možda mogao likove da razreši dugotrajne životne mizerije kroz koju su prolazili. Zato, njihov način popunjavanja tog praznog mesta predstavlja vođenje sledbenika i samostalno odgovaranje na sopstvena pitanja, uz forsiranje misli da taj otac nije neophodan, ali objašnjenje je:

„Naši očevi su predstavljali uzore za boga. Ako su naši očevi zapalili, šta ti to govori o bogu? Moraš uzeti u obzir mogućnost da te bog ne voli, da te nikada nije želeo, čak te najverovatnije i mrzi. To nije najgore što može da se desi – ON NAM NE TREBA.“

Ova rečenica je pokušaj da se ta očinska figura obezvredi, iako je to nemoguće i likove koji razgovaraju o tome je praznina bespovratno i duboko dotakla i oštetila. Ovaj pokušaj da se ignorisanje prihvati i pokaže bunt kao odgovor na to upravo pokazuje koliko je bitno biti primećen, ako ne u pozitivnom svetlu, onda u lošem – i tu se na neki način zatvara krug priče o konzumerizmu izolaciji i individualnosti. Na kraju svega, individualizam(kog prati izolacija) je taj koji izaziva protest, dakle ne individualni bunt, već kolektivni, jer previše ljudi nije primećeno u ovom svetu. Taj protest predstavlja veliki otpor gazdama i apsolutno preuzima svoju slobodu i samostalno daje sebi prava koja smatra da zaslužuje. Tu takođe, ponovo, kroz priču o smislu besmislu i načinu prihvatanja njihovog odnosa, zalazimo duboko u nihilizam i egzistencijalizam - opet kontradiktornosti ovog dela. Zapravo, pisac romantična osećanja u svakom smislu pokušava da sakrije u egzistencijalnom pristupu Naratora. To radi tako što egzistencijalizam povezuje sa emotivnom bliskošću i feminizmom koji postavlja veoma važna pitanja, a koja se protive agresivnom i previše nasilnom pristupu Tylera Durdena: Narator uzima u obzir i svoju zajednicu prijatelje i Marlu i pita se zašto je ljudima toliko neophodno da se povežu, da to rade i na najpovršnije načine, pa i iz pogrešnih razloga, samo da bi se vezali.

Kroz traženje odgovora i nalaženje nekog vida rešenja, Naratoru počinje da se nazire neko svetlo na kraju tunela besmisla, iako je tunel jako dugačak i pun prepreka. To svetlo predstavlja neki početak, nebitno je kakav, ali taj početak predstavlja kraj očaja. Kao što je prethodna borba za revoluciju iziskivala učešće u datom momentu, bez zamišljanja krajnjeg cilja, tako je njen kraj doveo do potrebe za učešćem u momentu konačnog dopiranja svetla. Momenat i osećaj u toj kratkotrajnoj sadašnjosti su sve što je važno našem junaku i antijunaku i kada se zaplet privede kraju, oni napokon mogu(donekle) da nastave u miru - međutim, pošto ova analiza ne otkriva sve detalje, već razbija na delove i objašnjava ih zasebno, srdačni savet je da se odgleda film ili pročita knjiga ;)

Nakon što odgledate ovo remek-delo, u potpunosti će vam zaokupirati um i razmestiti vam dokumenta u skroz različite ’mentalne fioke’, što mislioce ume posebno da zaintrigira, zato, za sve filozofe i psihologe - uživaćete!