Krajem 2022. godine BiH je i zvanično postala država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Svake godine Direkcija za evropske integracije (DEI) ispituje odnos domaće javnosti prema EU. Ovogodišnji izvještaj pokazuje da bh. građani smatraju kako će upravo mladi imati najveću korist od članstva u uniji, no kakav je odnos bh. omladine i EU?
Podrška članstvu u EU u porastu:
Direkcija za evropske integracije Bosne i Hercegovine (DEI) svake godine vrši istraživanje javnog mnjenja u pogledu članstva BiH u Evropskoj uniji. Ovogodišnja analiza, rađena na nasumičnom uzorku od 1 200 građana, pokazuje da je podrška članstvu u EU porasla za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu.
Ispitivanje je vršeno od 23. aprila do 13. maja, dok su rezultati objavljeni 11. juna tekuće godine. Protivljenje članstvu u uniji palo je 5,1%.
Iako se radi o malom uzorku, rezultati pokazuju da bi na potencijalno referendumsko pitanje o ulasku BiH u EU 74,4% ispitanika odgovorilo potvrdno. Najmanja podrška članstvu prisutna je u entitetu Republika Srpska, iako i tu prelazi pola od ukupnog broja ispitanika, pa bi tako 54,1% ispitanih iz RS-a prihvatilo članstvo u EU. Podrška u većem entitetu iznosi 86,1%, dok je, od svega dvadeset i osam ispitanih u Brčko distriktu, 74,7% saglasno sa evropskim inegracijama.
Od 1200 učesnika u anketi procentualnu većinu od 29,1% čine osobe u dobnoj grupi od 18 do 34 godine starosti.
Potonji statistički isječak je ključan za daljnje razmatranje napora koje je neophodno poduzeti da bi Bosna i Hercegovina postala punopravna članica Evropske unije barem u narednih deset godina.
Najteži zadatak i najveća korist:
Očekivanja zvaničnog Brisela i politička realnost u BiH potpuno su suprotne. Rukovodstvo EU očekuje da će okoštale stranačke elite učiniti sve što je u njihovoj moći da bi unaprijedili razvojni put države, te da će samim tim ispuniti ranije pomenutu volju građana. Budući da su snovi jedno, a java nešto sasvim drugo, ciljevi evropskih birokrata i domaćih kleptokrata u potpunosti se razilaze. Briga o mladima je, uz borbu protiv korupcije, reformu pravosuđa, razvoj infrastrukture i slobodu govora, jedan od ključnih zahtjeva EU prema BiH. Sasvim je logično i lako razumljivo (ukoliko niste bh. političar) da mladi u svakom smislu čine budućnost svake države, pa tako EU svake godine organizuje, inicira i sponzoriše desetine, ako ne i stotine projekata i inicijativa usmjerenih prije svega na osnaživanje i edukaciju mladih. Od sporta preko aktivizma do preduzetništva - sve su ovo oblasti u kojima zvanične institucije države kaskaju, no zato podrška delegacije EU ne izostaje.
Vrijeme i razvoj političke situacije pokazaće da li se radi o iskrenoj podršci ili interesnom čišćenju evropske savjesti. Porciju odgovornosti za aktuelno uređenje države i trenutno stanje u istoj snosi i EU, odnosno nekolicina njenih članica čiji je glas u međunarodnoj zajednici od presudnog značaja.
Ukoliko su zdušno odobrili bespotrebno komplikovano ustavno - administartivno uređenje zemlje, licemjerno je očekivati da ista može jednako efikasno postići rezultate neophodne za članstvo na način na koji su ih postigle Rumunija, Bugarska, Slovenija ili Hrvatska.
Istraživanje DEI pokazuje da 49,5% ispitanika tvrdi kako će upravo mladi imati najveću korist od mogućeg članstva u Evropskoj uniji, međutim ispitanije plaši i mogućnost pojednostavljenog iseljavanja mladih iz BiH.
Pogodnosti za mlade u uniji tiču se obrazovanja, volonterskih programa, radnih dozvola, jednostavnijeg putovanja, subvencija za preduzetništvo, ali i lakšeg sticanja boravišnih dozvola u drugima državama članicama u zavisnosti od domaćih zakonskih propisa.
Sijaset benefita za mlade trenutno u BiH ulazi na kapaljku, kroz uski birokratski procijep između vladinih i nevladinih organizacija, koje skoro podjednako zavise od finansijske podrške iz Brisela. Činjenica da je bosanskohercegovačka omladina nezainteresovana za direktno učešće u političkim procesima dio je šireg, opštedruštvenog fenomena inertnosti, što stvara prepreku za saradnju sa omladinom.
Bez obzira koliko projekti i programi bili raznovrsni, bogati, pa čak i unosni, mlade je veoma teško potaći da samoinicijativno otpočnu bilo kakvo djelovanje u sopstvenu ili bilo čiju korist. Pretpostavka o suprotstavljanju vlastima dovoljna je da svaka ideja postane i ostane mrtvorođena, jer generacijski transfer straha naprosto ne dozvoljava pomicanje sa mrtve tačke životarenja.
Mladi bi u EU i EU bi htjela mlade, ali odnos bez reciprociteta ne donosi rezultate, pa čak ni onda kada benefiti članstva zvuče i jesu primamljivi. O mladima u BiH malo ko brine. Osim izostanka institicionalne, nerijetko se izgubi i podrška roditelja, a sistem rada nevladinih organizacija nerijetko demotiviše omladinu od koje se konstantno, ali uzaludno mnogo očekuje.
