Kažu da za neke je ljubavi kasno,neke dođu ranije a neke možda nikada - ili možda dođu ako sebe daš u njih.

Rođen sam sa veoma dubokim glasom,što su mnogi prijatelji,kolege i poznanici karakterisali kao " da mogu raditi na radiju".


Novinarstvo me nije zanimalo ni 5% u djetinjstvu. Normalno, dijete sam bio. Nisam baš razumio koncept novinarstva.

U doba Corona virusa,gledao sam televiziju,i tu negdje se "zaljubih" u Adija Bebanića. Njegov glas,snaga i sve što posjeduje,uvijek su me tjerali da budem kao on u neku ruku. Još dok je bio na City TV sam ga zavolio i od tada, uvijek gledam koliko mogu od njega naučiti.

Krajem 2024. godine,učestvujem u emisiji Perspektiva,gdje sam shvatio da je kamera za mene. Ni sekunde stresa,straha ili bilo čega - samo pričam onako kako i jest.

Negdje poslije Korona Virusa, saznajem za Dragana Bursaća - čovjeka koji me oblikovao kao budućeg novinara. Njegove kolumne,knjige,članci - ma sve što se može pročitati sam iščitao.

Onda dolazi Plenum sa svojom idejom u kojoj sam sebe zvanično pronašao. Što se kaže - Plenum je stavio tačku na I.
Pisanje članaka za Plenum je druga priča.

Plenum Novinara konferencija u kojoj sam vidio šta znači biti novinar. Istina i samo istina,bez obzira na sve.

Nedugo nakon toga,posvećujem se svojoj ljubavi i odlučujem upisati Žurnalistiku. Kolege divne,idealne ma top. Profesori još bolji. Profesor Masnica kao najbolji profesor za sada, njjegov glas i priča na predavanju su nešto u šta se makar za sada ugledam.

Dodatnu snagu za novinarstvo daju i ljudi iz mog života,koji čitaju članke na Plenumu. Najbolji prijatelj kao broj jedan i ljudi koje čak i ne znam.

Najveći šok u dosadašnjoj amatersko - novinarskoj karijeri jeste da ljudi koji me ne poznaju, prilaze mi na ulici i pitaju me o Plenumu i govore da čitaju moje članke.

Par njih govori i da sam se tu pronašao i da je to zapravo ono što mi je ležalo.

Svaki dan posvećujem nečem novom,da saznam,čujem ili napišem. Upoznavanje novih lica i kontakata kao jedna od stvari koje dolaze sa novinarstvom a što će meni svakako biti od koristi.

Tu mi je i Vukan Svojić - moj trenutni uzor u svijetu novinarstva,pogotovo u broadcastingu na TV Arena Esport. Oduvijek me fascinirala njegova snalažljivost,upućenost i njegova satira koju tačno zna kada je treba iskoristiti.

Broadcasting kao trenutno "disciplina" koju učim i u kojoj se za par godina pronalazim. Putujem svijetom,od turnira do turnira i predstavljam veliku Arenu Esport. Snovi su samo snovi,ali sam siguran da ću ih jednog dana ostvariti.

Najljepše od svega je? Najljepše je to što je ovo ako Bog da samo početak.